Brastvo

158.

Бугарске, и просвета јеу Видинску област струјила из Србије.5 Србија је играла прву и најважнију улогу у тим странама. Најпопуларније песме у нашој епопеји новијега доба су оне које певају о Видину. А најомиљенија песма из времена Хајдук Вељка је она која као о Неготину пева ио Видину. Једном речи, Видин је за Српски Народ у источној

Србији био оно што је Ниш био ономе у јужној Србији. ·

Као што је национална свест у Србији била висока о Видину, тако исто била је јака жеља становништва у Видинској области за Србију.465 2: И у периоду времена које нас овде интересује, Бугарски народ је био неспособан да се устајањем противу

Турака ослободи," и све покрете противу Турака, који.

су се у Видинској области догодили од постанка Србије до 1860-их година, Србија је не само подржавала већ је све она помагала и руководила. Што се тиче Порте и њезина В. в., ни њима нису били непознати извори свих тих покрета у Видинској области. А било их је, као што споменусмо, готово стално. Тако, Манчова буна у ужој Видинској области била је 1835. годинезв; буна у Белоградчику и Берконичкој области била је 1836. године." Још у мају месецу ове године Берковчани су били изјавили да они више неће да знају за Турке п огласили се за српске поданике. 9 Други покрет у Берковичкој околини исте године био је још већег размера.51 Покрети у овој области године 1837., 1840. и 1841., били су још замашнији.52 Ста-

45 Још Венедикши видински владика, година 1850-их, добављао је за видинске школе уџбенике из Београда (Глас Нишке Епархије год. ЈУ св. 1. стр. 313). Ослобођење Бугарске 1878. г. затекло је у Видинској области, све до Рахова, српске школе и српски школски · језик. Тамо је било и учитеља из Србије (Сборникљ И 76,.104).

46 Куниберш,. Српски устанак ејс. Београд 1891. 447. Видинци се надали да ће их Кн. Милош ослободити.

а К, Ј. Јиречек, Паз Епгзјеп шп Вшвзамшеп. Ујеп 1891, 302. »Хиг реј Уадп, Гот попа Веоггадеак ап АЧег зегђавећеп Отапхе вађ ез ђе зат Кгипактјег егпзје Аш апазуегзисће, ђ,5 Чег Егећен5 ит! дог! Аагећ мјеНасћеп Маззегћојао епозсћ, Фе иђлвзеп Егћеђипбеп аге

мете тхеће Јосаје Апзђгасће об пиг даз Опгеглећтеп мепрег Рег- |

зопеп»>. 5р. борсетс, Вијвапеп ппа Оз ВЕштпећеп. Гетр2ла 1886, 121. По Вјапдш5-у пише Гопчевић на овом месту, да су Арнаути извршили страшан покољ хришћана. | 3 Сборникђ И 77 и даље. у • Извештај старешине Гургусовачке Нахије од 18. септ. 1836. г. (Држ. Арх, — Мин. Ун. Дела.) о М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 205. О буни у Видину, Лом паланци и Берковици в. и Сборникђ ЈУ, стр. 279.). 51 Покрет у Берковици и Пироту, године 1836. плашио је Порту да се не пренесе на цео вилајет. А Румели-вилајет у то доба протезао се до иза Битоља. Седиште румелијског валије био је Битољ. «М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија... стр. 208). “ 2 М. 5. Милићевић, Краљевина Србија... стр. 188, 192, 194, #97,

198, 199, 205. — 5р. борсехте, Вшрамеп ес. стр. 122. — 0 покрету. =, а

и Мао АН Е