Brastvo
159
новништво ових области ни онда није крило своје симпатије за Србију и своју жељу да се сједини са Србијом. Берковичке ове буне захватиле су и Трнски и Брезнички крај. Многи су устаници из тих покрета били пребегли у Србију, и тамо уживали помоћ српске владе. Јак покрет у Видинској, Кулској, Берковичкој, Белоградчиској и Ломској области догодио се и године 1850. У покрету у Видинској и Берковичкој области поменуте године узело је удела на 10.000 устаника и он се приписује искључиво Србији.53 У вези с овим покретима и онај:је што се догодио у Раковици у Видинској околини и у другим местима 1850. и 1851. године.54 Опет у већој размери, догодио се покрет у Видинској области и 1857. године. Тај је покрет познат под именом Димшшраћова буна. 55 Шта више, Србија је подржавала хришћ. становништво у Видинској области
6
11837. г. чува се детаљнији извештај из Гургусовца 'од 24. нов. те године: «Стигла вест преко буљукбаше да се је берковички народ на покладе о. г. против Турака подигао и да је у шуму искочио и молећи да би им од стране наше помоћ дали; одговорио сам преко истога буљукбаше назначеним берковичким посланицима, да они од бунта смиром седе и да им се помоћ од стране наше ни под који начин неће дати, и са оваким одговором натраг ома
отишли. (Држ. Арх. — Мин. Ин. Дела.) В., и Сборникљ И 84 ид.
5 Сборникђ ПЦ, стр. 36. и даље. — П. Р. Славеиковђ, Извлђченил изђ лбтописа на попђ Иовчо Трћна. — Сборникљ Ш. стр. 390. — Још опширније о покрету у широј Видинској области в. Н. Недева, Градђтљ Видинљ ес. Видин 1905. 13. и 14. — Срб. Нов.
од 4. јуна 1859.
4 К. Ј. Јиречек, безсћ дег Вшвзакеп, стр. 545. — Подстакнува дипломатском акцијом Русије од 1851. год., бугарска организована интелигенција у унутрашњости Бугарске јавља се с пасивним покретима. А долазили су њени изасланици у Београд и предлагали да их Србија помогне оружаном руком. Али нису добили пристанак Српске владе. (Јов. Рисшић, Спољ. Одн. 1. стр. 105—106.) Због тога је К. Ј. Лгесек (безсћ. а. Визагеп стр. 500, 546) писао да се овај покрет раширио у областима Белоградчика, Берковице и | _ Лома; да Србија није могла пропустити оружје и да се свршио
- масакрирањем хришћана у устаничким местима. — Срб. Нов. од 5. септ. 1859. доносе опширније о овим приликама.
Извештај Кћх. мин. ин. дела од 14. фебр. 1851: «Што се пак тиче догађаја с оним христијанима из Видинске нахије, Али паша вељи да они још немају сасвим подробан извештај о томе но ипак с више страна знаду да се по Бугарској, а особито од Видина до Њиша опет неке мутње стране међу тамошње житеље посочавају, а нарочито Кнез Милош преко својих агената из Србије своје интриге баца и по тим крајевима усељавајући надежду о основању неког славенског Краљевства и т. д., чему се је, вели, у Нишу већ у траг ушло па је сва прилика да ова потера у видинској нахији са том у сојузу стоји...» (Држ. Арх. — Мин. Ин. Дела). — Види им _ извештај Кћх. од 14. марта 1851. (Држ. Арх. — Мин. Ин. Дела) —
· Деветнаест окованих видинаца у Цариград довели.
5 Сборникљ П., стр. 106. и даље (Према једној својој не-
___превереној белешци о покретима у Видинској, Ломској и Берко__вичкој области има података и у Сборнику ХЕ стр 279. и даље).