Brastvo

160

и 1860. г. — Баш док се В. в. бавио у Нишу, сукобила се с Турцима једна повећа српска чета у видинској околини,56 „ _ Не мање је важна околност што су бегунци иза свакога покрета у Видинској области пребегавали у Србију. Њих је све С рбија прихватала и издржавала. Опште стање у Видинској области оних година и у време доласка бај

: расположење становништа према Србији види сеи У представци, коју су прваци свештеници и кнезови бегунци из Видинског Паша. ка поднели кнезу Михајлу 1961. године. Препис те представке налази се у нашој Државној Арлхиви, у одељку Минисшарсиво Инос ИРОННа Дела -= Бегсшво хришћана из Турске и гласи:

«Ваша Светлост премилостиви Господару! Какве несреће хришћани у Турској трпе вашој је светлости познато. Наш народ у том све остале превазилази. Мучен и исисан дошао је већ до крајности, да му се из земље селити ваља, или на оружје скочити и права себи извојевати, па макар сав изгинуо.

Европско тобож заузимање сачувало је народ наш од овог последњег предузећа. Али како Турци сва досада обречена обећања пред Европом само на хартији стављају а не испуњавају, нити може њима нити Европи веровати, но у себе и својима помоћ потражити. Европа, сматрајући султаново суверенство као свето, напушта да Турци са нама онака тиранства чине, каква ни у средњем веку чувена нису. Све европске силе као и Турска сматрају да је испуњење хатихумајуна само једна мечта. Једина је Француска од ови изузетак. Она нас збиљски и речма и делом подпомаже.

И ми смо Господару једна част тога злеудог христијанског народа. Оставивши нашу децу, жене, куће, и сво имање, прешли смо у Србију да се само зулума спасемо.

Само ће Бог Вашу Светлост и народ Србски наградити за благодејаније које овде уживамо. Ми речи немамо да нашу благодарност изјавимо. у

У оном крају Турске, одакле смо ми, због "велики зала због уплива конзула, наступило је обште исељење за Русију. И ми смо сами у почетку ту умешани били. Али доцније обавештени да тај појав наш народ за свакла збрисава прешли смо у Србију поручујући својима, да од намера споји одустану и на миру седе. Но сад отуд добијамо испоруке у којима нас позивају да им одговоримо «има ли изгледа скорог, да нам се стање поправи или ако не, да сви широм у Русију иду. Јер даље овако сносити не могу».

И ми, који смо овди дошли налазимо се у врло рђавом положењу. Без фамилија и имања обстати не можемо. Ми дакле Вашу Светлост за савет и помоћ молимо. Јер су очи свију Христијана у Турској само на Вашу Светлост управљене. Време је свему, господару, наступило па и нами. Ми на тебе изчекујемо. Чекајући од Престола Ваше Светлости милостивога одговора, јесмо Ваше Светлости најпокорнији свештеници и

55 «Лабанову јавио његов конзул из Видина да се некаква наша чета потукла на граници с Турцима и да има неколико рањених и да је неки Петар ухваћен који је у апсу у Видину приповедао о обширним спремањима која се, тобож, по Србији чине». (Изв. Кћх. од 28. јула 1860. — Држ. Арх. — Мин. Ин. Дела) _ |

давано пол