Brastvo

; 161

кнезови Пашалика Видинског: Никола Голубовић свешшеник, Косшадин Најденов свешшеник, Недељко Поповић свешшеник, Јован Поповић св., Димишрије 1еоргиевић св., Теодор Илиович св., Милош Илџич, Вида Младенович св., Пешко Велкович св., Первул Нешић св., Трифун Пешровић, Живко Косшадиновић, 5: ва Вељко Георгевић», и још десеш потписа.

На четворомеђи Србије, Аустрије, Румуније и Турске, и сав под утицајем Србије, Видин је био и значајан политички центар. У Видину је, у то време, постојао и руски консулат. — Као што смо већ споменули, овде је тек отпочела инспекција В. в. Врло провидно зашто, у Видину Садрезам није пустио преда се ни једнога хришћанина

_ самога, да му поднесе молбе или жалбе. Корпоративно,

мислимане и хришћане, примио је В. в. у присуству месних цивилних и војних власти. Пред представницима обојих власти, Садрезам је и саслушања вршио.7 Теку Видину је открио свој прави програм. Још у Видину се осетио прави циљ инспекције В. в. и шта он доноси хришћ. становништву међу које ће доћи. Одавде је почео спроводити и свој апсурдни Правилник (Кедјетеп!) који је понео из Цариграда.58 Своју привидну мисију почео је В. в. у Видину тиме што је осудио на смрт три разбојника, које је већ био осудио редован суд. Један од те тројице био је хришћанин, а двојица су били мислимани.5% На томе се јеи завршила значајна мисија Садрезама у Видину. Хришћани у Видину поднели су В. в. молбу у којој су молили да им се допусти да подигну звона на своју цркву, и да звоне; да им се призна једнакост са мислиманима пред судовима код којих се жале или парниче; да се поправи стање њихова заступника, члана меџлиза, а не да мора и преко своје савести, просто, стављати печат онде где му нареде чланови меџлиза мислимани.60 Најзад, жалили су се хришћани, како им дефтердар и командант места (шеф полиције) не дају никаква следства њиховим рекламацијама, о неправдама што их мислимани врше над хришћанима.6! На последњу тачку у овој молби хришћана В. в. није ништа ни одговорио, свакако налазећи да не треба ни да

57 Агећ. афлот. егс. 229. — О ништавности оваких саслушања забележио је и Др. Милов. Спасић (Гласн. Срп. Уч. Друштва 71, стр. 251), само што то није било 1850, него 1842. године (в. Др. Јов. Хаџи Васиљевића, Јужна Ст. Србија П стр. 405. и Годишњица Н. Чупића ХМ стр: 387.). па : 58 Агсћ. афрот. ећс. стр 222, 223.

59 Агсћ. атлот. ес. стр. 227.

6 У Нишу су Турци, на чифлику у селу Белотинцу, убили

_ хришћаискога члана меџлиза, Димишраћа Кир Костиног, што није дао

пристанак да се једна хришћанка на силу помухамедани и скинуо јој у конаку јашмак. А у Врању једва су хришћани одбранили од

_ Турака свога члана у меџлизу, Стојана Хаџи Михајловића. Види и В.

5" >

Деншона, Кристијани... стр. 59—60.

6 Агсп. фертот. ес. стр. 226.