Brastvo

69

само за Марка. Али их има и пренесених на Марка из песама или приповедака о другим јунацима, или су старијег митолошког, хришћанског, па и туђинског порекла.18 Но и код таквих песама унесено је толико националних особина и карактерних црта Маркових, да се изједначују с осталим творевинама српскога ума и душе.

Од свих песама прикупљених о Марку, каои уопште од свих епских песама народних, највећи је број оних из средишних крајева српских: из Србије, Босне, Херцеговине и Црне Горе. Оне су, без сумње, и најлепше песме народне; оне су нам и створиле ону величанствену слику о том јунаку над јунацима, којим се одушевљава сваки Србин, ма из којег краја био; оне су нам опевале и косовске и друге велике јунаке којима се српски народ поноси. За епске песме, покупљене изван средишних земаља наших, у крајевима приморским, хрватским, маћедонским и бугарским, може се рећи да су већим делом лошије обрађени варијанти наших песама. У њима су врло бледе слике наших јунака, а у слици Марковој не находимо довољно истакнуте оне карактерне особине његове, које га у нашим песмама "тако високо уздижу. У њима се готово искључиво пева само о јунацима и владаоцима из наших песама; чешће се нађу опевани и друкчији догађаји и мотиви, али уопште остављају утисак да им крај, у коме су прикупљене, није отаџбина, да су унесене с друге стране.

То наводи на мисао о заједничком пореклу не само песама о Марку, него и уопште, о једном првобитном врелу епске поезије међу Југословенима.

Питање о времену постанка и пореклу првих песама о Краљевићу Марку занимало је многе књижевнике наше, хрватске, бугарске, па и туђинске. Да ли су постале још за живота Маркова или доцније Да ли им извор треба тражити у областима његове краљевине; Или је потекао из опиштега средишта српске народне поезије"

Први помен о песми, у којој се о Марку пева, имамо у поменутом извештају града Спљета, у коме се каже да је певача пратио «цео пук, јер су је сви знали». Тај је помен нешто старији од Хекторовићева записа оне две песме дугога стиха, од којих једна пева о Марку ; али нам он у исто доба казује да је таквих пасама морало бити и раније; јер је, свакојако, требало да прође доста времена, докле је народно предање о Марку с југо-истока допрло до Спљета и тамо се популарисало. А да су таква предања могла до"спетиу приморје иу облику самих песама, потврђују и Хекторовићеви рибари који веле да «певају српским начином».

-8 О таквим песмама писали су: И. Руварац (Две. студентске расправе»), Халански (у великој студији о Марку) и Ј. Н. Томић у _ више својих расправа.

Мо ,