Brastvo

70.

Могло би се доста поуздано рећи да су прве приповетке и песме о Марку постале још за живоша његова. докле је краљевао и борио се, или и одмах после јуначке смрши његове. На тај закључак упућују стара сведочанства, из којих се види не само да је у доба Марково могла већ бити развијена народна епска поезија, већ и да су песме о појединим догађајима и јунацима постајале одмах после самих догађаја (Доментијан о Св. Сави). Тако Ст. Новаковић мисли да су и «песме о боју косовском спеване одмах после боја» и «да их је одмах постало више различитих».:•

Већина писаца, који су покушавали да објасне узроке Маркове славе, слажу се у томе, да је Марко још за живоша стекао љубав народну. Говорећи о његовој «великој физичкој снази и заузимању у корист подјармљених», Јагићг“ вели: «То га је још за живота учинило популарним и одржало његово име незаборављено у народној успомени». Тако и Марешић2!: «Мени се чини да је Марко мораб бити човјек необичне тјелесне јакости, па да се можда већ за његова живота или кратко вријеме послије његове смрти разносила по народу од уста до уста гдекоја његова дјела, којима је доказао велику своју јакост». Само Маретић мисли да су песме о њему настале доцније «кад се већ заборавило какав је Марко био према Турцима» и када су се «почеле приче с другијех јунака препијевати на Марка«.

О постанку песама о Марку Ст. Новаковићг2 је изнео овакво мишљење: «Према народним предањима и песмама могло би се мислити да је Марко у својој држави био доста самосталан, али да је уз Турке војевао. Ову је своју

дужност вршио, по свој прилици, с најамницима... и вршио је својевољно и оригинално, не газећи дужности, али ни свога хришћанскога образа.:. Међу најамницима

својим Марко. је морао имати највише Срба, који су му се дивили, приповедали о њему и певали његово јунашшво». Тако је, вероватно, и могло бити. С једне стране његови поданици и други хришћани, задобивени човечјим опхођењем и заштитом против насилника турских ; с друге пак његови најамници, одушевљени храброшћу и јуначким делима у борбама, причали су:о њему; а из тих прича постајале су и песме које су разношене по свему Српству. Као што знамо из времена првога устанка нашег, на сличан су начин и Хајдук-Вељкову славу проносили његови храбри момци с којима је витешки делио и добро и зло. Вероватно је да су у првим причама и песмама о Марку већ биле обухваћене у главноме његбве јуначке особине

19 Народне песме о боју на Косову, стр. 134. 2 Атсћлу У, стр. 444.

2: Вад ХСУН, стр. 72.

22 Срби и Турци, стр. 189.