Brastvo

и врлине. Али слика о њему, какву нам износи народна поезија, није тада могла бити довршена. Она је, без сумње, и много доцније допуњавана и улепшавана ; старе су песме препеване и преношене с колена на колено, докле народна машта није тога свог љубимца начинила натприродним јунаком, митским херојем. И ако би се за неке песме могло мислити да по својим мотивима припадају тим првим најстаријим песмама, нема могућности да се из данашње множине и садржине њихове издвоји оно, што је могло "бити створено још крајем 14 века. За већину данашњих песама о Марку узима се време постанка од 16 до 18 века, када је епска поезија народна могла бити на врхунцу свога развоја.

Одговором на питање о времену постанка песама о Марку обухваћено је и питање о њихову пореклу. Њихово је врело несумњиво џ средини српскога народа; оне су могле бити спеване само његовом песничком душом. Из те средине ширила су се предања и песме о Марку на све стране. О томе су данас начисто сви наши и туђински писци који су се бавили студијом тих предања и песама. Еви Само бугарски књижевници имају о томе друкчије

· мишљење. По њима је Краљевић Марко био бугарски краљ, па и песме о њему бугарскога порекла. За њихова акаде-

мика .В. Јорданова несумњиво је да је тај «наилобимил и

наимного вђапћтил герои у зожнитђ Славћни» био «бљлгарски

Крали-Марко» који «вљ већко по-важно сђбитие, коетое фра-

"пирало сљананието на блгарина, играе героиската рола».23

Но пошто му за то, наравно, «липсуватђ исторически

факти», принуђен је да цитира некаквога путника «Вен-

цела отђ Митровицљ» из 16 века, који је видео «развалинитб дбто последнивтђ бљагарски деспотђ Маркђ

Карловицђ е живелљ»; па тврдећи да су и други пут-

ници (не каже који!) паз ивали Марка «кназђ, деспотђ или

кралђ бљлгарски», вели: «Това не е никакво чуденђе, понеже неговата провинцин — западната частђ отђ Македонинл — бђ бљлгарска страна, както и днесђ е населена преимушцествено с бљлгари» (стр. ХИ). Због Маће___доније, дакле, морао је овај краљ и највећи јунак српски |“ постати Бугарином ! РЕЈ: Да утврди бугарску старину песама о Марку, Јордановг“ "вели: «Епическата поезин за Крали-Марка вљ Бљл"гарин е била некога вђ цљвтешцо сљетолние». И кад "ва тако одређено тврђење очекујете стварне доказе, Јорданов цитира «бблљжка направена отђ Хеинрихђ Лихтет_ шцеинљ» који у своме путопису крајем 16 века, говорећи за Магсо Сгајем то, вели да су «за неговитћ рицарски

23 Види предговор поменуте збирке његове. 24 1р1д. стр. ХУ.