Brastvo

13

Чињене су претпоставке, по којима би и постанак песама о Марку и постанак целе југословенске епске поезије требало померити дубље на југ, у Маћедонију, у област Прилеп-Бишољ-Охрид, доводећи је у везу са старом грчком епопејом. За то мишљење давали су подстицаја нарочито бугарски писци, који би хтели да је из те области потекла најпре «бљлгарска епика», и да је она доцније послужила као основа за развитак српске и југословенске епске поезије.

Биће интересантно за наше читаоце да. виде, како бугарски писци, какви су Дринов, Шапкарев, Јорданов и други, доказују да је Западна Бљлг: арија (под којом разумеју Маћедонију) »творителка вљ областњљта на епиката» и да је епској поезији у њој «пљрвоначално отечество». Мислимо да ће бити довољно, ако о томе наведемо два-три места из предговора помињате збирке њихова академика Јорданова:1

Наводећи Апп Воџе-а да «блгаритђ отђ Горна Мизил и Македонин иматђ комаи сазцитћ пђени както и сљрбитђ», а затим и Јагића да «првобитни источник југословенске епике, која води своје порекло одеепохе турскога надирања, "треба тражити тамо, где су се десиле прве катастрофе (Марица, Косово»,) — и ако ти наводи ниуколико не псдупиру бугарску поставку — Јорданов смело тврди: «Следователно западна Бљлгарил се показва творителка †областљта на епиката»; а затим вели: «Само много оскљдни извђстимл и насоки показватђ, че и много "по-рано е имало между бљлгаритћ епически пћени. Но никакви подробности, както по вида и формата на тЕзи пбени, тђи.и по сљдржанието и распространението, не сл запазени» стр. ХУГ). Што значи: износити смела тврђења без икаквих факата !

У недостатку стварних доказа за ан стару епску поезију, бугарски се писци (као дављеник за сламку) хватају те околности, што старе приморске песме имају назив «бугарштице», и ако оне; као што смо већ видели, немају у себи ничега бугарског. А суревњиви на наше гусларе, _ истражују своје слепачке и просјачке крајеве да би утврдили јачу веру у своју поставку. Тако Дринов «обрљца нашето внимание вљрху факта, че вђ Битолн е сљаествовала нћкога пћвческа школа (ЗАпбегзсћије)», која је, тобож, била расадник бугарске епике. Јорданову. је криво што Дринов о томе не даје никаквих «по-подробни свђдбнил» (јер их нема!), па вели: «У нас не се е обђрнало · до сега никакво внимание“ врху просицитћ, вђрху тбхното саацество, пбние и скитанље, но отђ пђените и оскљдните · бблбжки заклзочаваме че Битолн и Разлогљ сл били ллоби_митћ сборишца на слћпцитћ. Много често: вђ пђенитђ

„

7 сВелико Иордановљ;: «Крали-Марко вљ 6 Блгарс ката најона епика». Софија 1901.