Brastvo

; , У > к ЊУ 74 : (ЕР ла

употрђбаното «прошликљ», «просакђ» и «слепецљ» не означава ницо друго, освбиђ единђ просикђљ—'пћвецљ на епически пћени, единђ тви да се каже рапсодљ» (стр. ХУЦ). Па где су им онда те слепачке песме7.

Ето каква «факта» имају бугарски писци за своје по-

ставке! Немајући за њих никаквих стварних доказа, жале се на «оскудност» факата, на немање «подробних свђдћриа», · наводе писце који им ништа не потврђују, па ипак смело изводе најкрупније закључке! Да се послужимо речима самога Јорданова : «Голитћ твљрденти, необосновани сљ факти, не доказватљ ницо и не убђеждаватљ никого».

Па ипак могло је бити да се когод заведе и њиховим мишљењем. Такав је случај с руским писцем и професором Халанским који је написао велику студију о Краљевићу Марку.23 Тако он вели да «српске јуначке песме, у којима се пева о Момчилу, Рељи и Марку, и неке друге, .претпо- , стављају древне оригинале македонско-словенског происхоЂења» и, да област краља Марка «Стара Бугарска или Македонија», у којој су постале прве песме о њему, јесте најстарије гнездо епских песника». Из тог «бугарског» гнезда епика је пренесена и у српске земље, где је нашла, «п0годно земљишше за развишак» –- као што то бугарски писци оберучке прихватају. Халансково је тврђење, као и оно бугарских писаца, гола претпоставка без основа-и факата. Фразе о древним оригиналима македонско-словенским и о најстаријем гнезду епских песника нису моћне да објасне, откуда та епика доцније находи «погодно земљиште за развитак» међу Србима а не Бугарима2 И како је могло бити да поетска душа бугарскога народа, из које је, тобож, потекло то епско врело, усахне тако да му нема више ни 3 трага не само данас, него ни у ближој ни даљој прошлости Сам тај израз »погодно земљиште» јасно одаје, где треба тражити право врело епске поезије.

Бугари у својим збиркама немају никаквих старијих песама од оних које су последњих деценија прикупљали. А о њима Јагић2д овако вели; «Уопште сваки који је само мало епских песама бугарских читао, а познаје садржину. српских народних песама, морао је одмах опазити да српске песме садрже много богатије обиље стварних прецизија у односу на личности, месша и др. Код већине српских на_родних песама може се, тако рећи, с топографском тачношћу наћи окарактерисано место радње до најситнијих детаља и срести збир оштро окарактерисаних личности ; док у бугарским песмама преовлађује неодређеност која

8 М. Халанскји: «Ожно-славански сказанја о Кралевичћ Маркћ» у 3 тома, Варшава 1893—5. 29 Атслпу У, стр. 452.

=

~