Brastvo

опомиње готово на причања у бајкама». Јасно је, да им порекло није бугарско, и да су песме, донесене са српске стране на бугарско земљиште, ту дегенеровале. Најизразитије мишљење о епским песмама у бугарским збиркама дао је одлични познавалац југословенске пое: зије, дански професор Серензензо: «једва_ ће бити потребно овде напоменути, да све ове тако зване «бугарске» јуначке песме код Миладиноваца, Качановског, у Сборнику, код Шапкарева и др. немају у себи ничега право бугарскога... Све "песме о Марку Краљевићу, о Косовској битки и др. нису нтшша друго до српске песме, певане и накарађиване на бугарском земљишту, а нарочито у областима прелазнога“ дијалекта ; јер мени бар није ништа познато о песмама које би биле забележене у бугарском Подунављу или Источној Румелији. Накарађен је пре свега чист и јасан а облик; језик тих песама нити је српски нити бугарски: није ништа друго до бугарском уву прилагођени језик 2 скит песама — прилагођавање, које се тим лакше могло вршити, што су српске песме, како се чини, ПИ ИМ К

"Бугарима само у областима прелазног дијалекта... Насу-

прот оштрих контура и у најзнатнијој српској песми, овде је све расплињено, спиктијосано, сметено». У тим областима «прелазнога дијалекта» (у које Се-

рензен рачу на западну Бугарску и Маћедонију) насељена

су стара српска племена: Шопови, Торлаци, Вела и Мијаци, Брсјаци и др. која су у старој српској држави била уједињена са осталим племенима српским још од краља Милутина, па све до најезде турске. Кроз пет стотина година робовања она су остајала без утицаја српскога средишта, изложена утицајима Бугара и Грка који су вазда били у повољнијем положају под Турцима. Па ипак се у тим крајевима до последњега доба одржавала српска традиција, чували српски обичаји, славила српска Слава, певале српске песме и прослављали српски јунаци. 3 У народним песмама тих крајева нема ни помена о бугарским историским догаЂајима и јунацима; у њима се искључиво пева о догађајима из српске историје, о српским јунацима и владаоцима: о Краљевић Марку, Краљу Вукашину, цару Степану, цару Лазару, Милошу Обилићу, Рељи Крилатици, војводи Мом-

"чилу, Сибињанин Јанку и Секули, Старини Новаку, Гру-

јици и Дели-Татомиру, Кара- 'Борђу и Хајдук-Вељку, и др. Професор бугарске гимназије у Солуну, -Драганов, скуп30 Азтиз Зоегепзеп: Венгаз тиг Сбезећасћее Чег Епрмке па дег зет аћеп | по Атену. ХУГ, стр. 95 и 96. 31 Интересантно је'поменути да су у лето 1915. бугарски учи-

тељи на збору у Софији донели резолуцију, у којој траже од владе: да се становници западних крајева бугарских дуж српске границе

___раселе, јер «симпатишу Србима», а да се њихова места населе поуз___данијим Бугарима из источних крајева.