Brastvo

76

љајући народне песме по Маћедонији, изненадио се фактом да је у њима много српских елемената, па није могао а да у своме «Македонско- -славинском Сборнику » (1994) не каже: «Пре свега јако пада у очи да у кругу царева, краљева, војвода, јунака и других личности ових песама играју улогу само миле особе и знаменити догађаји средњевековне, нове и најновије српске исшорије).32

За све добре познаваоце српске и, уопште, југословенске епске поезије, питање о њеноме пореклу несумњиво је пречишћено. Одговор на њ може се овако исказати:

Врело народне епске поезије находи се у оним средишним областима српскога народа, у којима је српски елеменат вазда био најгушћи и најинтензивнији. То су области у којима су засноване и прве српске. државе после досељења. У непрекидној борби српскога народа с Бугарима, Татарима и Грцима, а доцније и с Турцима, за одржање своје самосталности, створена су народна предања о знатнијим догађајима и јунацима, а из њих се развила народна епска поезија. Њено је врело потекло из песничке душе српскога народа која је од вајкадашњих времена до данас вазда давала одушке својим поетским осећањима. То је врело у простору који се може обележити тачкама: Рашка Сарајево— Мостар _Цешиње. У том су простору најмногобројнија и прозна предања и физички спомени како о Марку, тако и о осталим јунацима, о којима се пева у народној поезији. |

Из средишта српског ширила су се народна предања и епске песме на све стране докле је допирао српски елеменат. А кад су испред најезде обесних Турака, као и доцније са велика варварства њихова, знатне масе Срба биле принуђене да напуштају своја огњишта у Ст. Србији, Босни и Херцеговини, склањале су се у суседне северне и западне крајеве, који не беху непосредно угрожени. Тим правцима ширила се и народна предања и епска поезија. Утицај досељеника на приморске крајеве, као што смо видели,. огледа се у првим записаним песмама. Може се рећи да су народна предања све више губила од своје једрине и лепоте, што су се више удаљавала од народнога средишта, те нам и епске песме народне, покупљене у приморским, хрватским, словеначким и западно-бугарским крајевима дају много блеђу слику догађаја и јунака у њима опеваних.

Да су епске песме, покупљене у хрватским и бугарским збиркама, српскога порекла, дао је о томе пресудну реч најбољи познавалац њен, Јагић,33 који вели: «Што се народне епике тиче, Бугари стоје према Србима отприлике у односу у коме'и Хрвати; права епика великога круга народних прича код обојих је српскога порекла».

32 Тих. Р. Ђорђевић: Македонија, стр. 165 и 169. 33 Агећту ХУМ, стр. 282