Brastvo

Од равница ваља споменути велику равницу која се од Брањинских Брда простире на југ према Дунаву. Велико је поље мохачко, а тако исто и оно које се од шиклушких планина простире на југ према Драви.

До великога светскога рата скоро половина Барање била је у рукама неколико сопственика. Највећа је домена надвојводе Фридриха, јужно од Мохача, која има 62.5/0 хектара. Велика је домена кнеза Шаумбург-Липе у Дарди, која има 28.248 хектара. Велики су поседи и католичког печујског каптола (12.609 хектара) као и печујског бискупа (14.750 хектара). Поред њих, простране су домене помађарених магната Бењовскога (7.990 хект.), Драшковића (6.813 хект.) и кнеза Естерхазија (6.349 хектара).

Прошлост Барање. Стари период. У римско време, за време цара Диоклецијана, Барања је била саставни део велике провинције Паноније. Она је улазила у састав Паноније Валерије, која се простирала између Блатнога Језера, Драве и Дунава. Већ у другој половини УГ века спустили су се јужни Словени у ове крајеве, дошавши, пред крај тога века, у сукоб са Баварцима. У то време доспели су они под власт турских Авара, од којих су се ослободили тек када су Франци, пред крај УШ века, уништили аварску државу.

Барањски Словени истакли су се под Људевитом панонским у борби с Францима, а мало доцније ушли су ови јужни Словени у састав државе кнеза Привине и Коцеља. У тој држави развио је живу акцију словенски апостол Методије, чија се столица налазила на обали Блатног Језера. И ако је од Х века барањска област била саставни део новоформиране угарске државе, ипак су тамошњи Словени остали знатан политички фактор у тим крајевима. Значајан етнички чинилац остали су барањски Словени одн. Србин у ХИ и ХГУ веку, како се то види из савремених папских рачунских књига, у којима се помињу словенски свећеници. Исто тако, топографска номенклатура тих крајева већином је српска, како се види из савремених споменика.

У ХУ веку помињу се у тим крајевима изрском Казстапа, 5 сћ)атанст. Већ тада се, као и у Банату, стари српски елеменат у Барањи почео да принавља новим“ придошлицама са Балканског Полуострва. 5

Поч. ХМГ века Срби су толико знатан фактор у Барањи, да је 5 зак. чл. угарског сабора поверио Стевану Штиљановићу и његовим Србима одбрану града Шиклуша.

У првој половини ХУ| века имао је знаменити великаш Павле Бакић, последњи деспот српски у Угарској, поред домена у Бурској и Стонобеоградској жупанији, и.

нека имања око Печуја. Год. 51 заузеше Турци Шиклуш и с

Печуј, а убрзо затим Будим, Вишеград и Острогон.