Brastvo

| ; 81

У периоду под Турцима Срби су главни и најимућнији етнички елеменат у Барањи. Стеван Герлах бележи у свом дневнику под 1573 да од Толне на Дунаву станује «ет ђбзз Ффеђјзећ ппа уеггаЋћегвећ уојек з лег ћуте Вшидзагеу лега тепе, ууејсћез тап Фе Нашлеп пеппеђ. Интересантно је да су чак и печујски бискупи, у ХУГ веку, били јужни Словени, као: Стефан Бродарић, Антун Вранчић, Ђорђе Драшковић и Андрија Дудић.

Аустријски период. Када је Барања, 1687, преотета била "од Турака, Аустрија одмах се дала на посао да православне · У Барањи приведе у крило римокатоличке цркве. Већ у 1690 прокламована беше у Печују унија православних са римокатолицима, благодарећи ревносном заузимању језујита и угарских војних заповедника. Акцију језујита и печујскога бискупа да «шизматике» преведу на унију, спречио је енергични патријарх Арсеније Ш. Принуђен да са народом, због неуспеха Ћесареваца у рату с Турцима, напушта старо огњиште, паријарх је, претходно, преговарао с царем Леополдом 1. Преговори водили су се нарочито око тога да се православљу осигура опстанак у римокатоличкој држави и да српска црква, с патријархом на челу, сачува оне повластице и прерогативе које је имала у Турском Царству. Настанивши се с највећим делом српских дошљака између Драве и Будима, дакле у Барањи у ширем смислу, појачао је Арсеније Ш новом снагом стари српски · елеменат у Барањи, те је с пуно изгледа радио у корист православља. Хроника мо абтира Грабовца вечито Ри О живом и енергичном раду старога патријарха у том правц Да одоли унији, стари патријарх организовао је већ 1695 ерпску цркву у Угарској, па је, том приликом, за епископа _ мохачког поставио Јефтимија Тетовца. Али, после Карловачког мира (1699), владајући кругови у Бечу предузеше поново кораке да поунијате православне Србе у Барањи. У исто време бечки двор разделио је скоро сву територију Барање међу неке виђене великаше световне и црквене и генерале. Такви беху палатин Естерхази, принц принц Јевђеније Савојски, генерал Капрара, генерал Ветерани, Баћањи, бискуп печујски и каптол и др.

Дајући великашима у Барањи земље и приходе, бечки двор је с планом почео да систематски колонише Барању немачким насељеницима.

за време устачка. Фрање П[ Ракоција (1703—1711), ерпско становништво у Барањи грдно је пострадало. Не хотећи пристати уз мађарске устанике, српски народ је много трпео од мађарских куруца. Каже се да су Ракоцијеви | устаници порушили у Барањи на 60 српских цркава. За време Ракоцијева устанка, истребљено беше српско становништво које је седело_ у околини Блатнога Језера. Исто

БРАСТВО_ Ми ; . 6