Brastvo

86

чим ће помагати своје и себе прехранити у старе дане; али кад се ти исељеници сете како су се туђинци од памтивека отимали о њихово отачаство, и како некима од њих и данас расту зазубице за њих, они су с тим отачаством у највећој мери поносни. Ломећи се као морнари по «неверној стихији», аргатујући у америчким и аустралским рудницима, они немају пред очима него један сами циљ: да се здрави кући врате, те да на дому свом и даље крсну свећу пале и прастаре обичаје свога рода чувају.

Далматинци су, међутим, чисти Словени — али Словени које је прекоморска латинштина у извесној мери углачала. Они су човечни, трезвени, ал у исто доба и веома поношљиви. По машти и темпераменту могу да се сматрају југословенским Провансалима, песницима целог свог племена. Земљорадник, далматински сељак, воли своју земљу и њене плодове, рујно вино и укусну маслину. Штедња . није можда његова особита врлина; он је за ружну реч увек готов да погине, али га, с друге стране, лепом речју можеш свезати као јагње. «Кроза све време свога потуцања по туђем свету - вели један добар познавалац наших исељеника у Северној Америци тај народ чува у души једно јако, побожно осећање, а то је носталгија за «старим крајем».

Далмација је, према свему томе, за нас Србе и Хрвате двојином занимљива; она је нама свима драга и важна колико по својим природним лепотама, толико исто, и још више, по свему оном што људи нечујно и неприметно ваде из своје душе и у материјалне ствари уносе, које су с њиховим историјским животом скопчане.

Ж УН

Далмација је, на махове, играла знамениту улогу у. светској историји. Не кажемо, заправо, да је овај узани трачак земље који углавном представља једно развучено игало ·_ - имао пресудног утицаја на историју Европе; то би значило сувише казати. Али је несумњиво да су моћни народи и јаки организаторски духови овој земљи необична пажњу поклањали, те да је Далмација, у извесним часовиму своје историје, стицала велику важност и бивала полазном тачком у остваривању њихових политичких основа. Доста је у том погледу споменути Римљане, Карла Великог и Наполеона.

Прилично густа тама обавија историјску прошлост прастарих становника Далмације. Трагаоци који се труде да тој прошлости похватају замршене конце, наилазе на. читаву поворку народа који су поступно, са свију крајева зреника, хитали да ову груду земље населе, и да јој за неко време ударе своје обележје, спремајући тако познијим на"_" раштајима трагалаца најшаренију ПрЕБУ за њихова етно-

лошка нагађања. Хе