Bratstvo

__- 261. ===

нркве, у којој истичу да је нок. патријарх Тахон назначио наследника, док се не обави правилан избор, у особи Митрополита Кирила. Пошто Митрополит Кирил не може преузети дужност, архијереји празнају као његовог заступника Митрополита Петра. („Воскреснов Чтенје“ МО 42).

5) оса

белешке,

Кајање грешника. Чувени »хајдук« Драгољуб Бојовић, који је починио деведесет и шест разбојништва са убиством, осуђен је за своја недела 796 година т. ј. на смрт. Бојовић је стрељан. рано у зору недалеко од Ваљева 23. октобра по н.кал. У очи самог стрељања у његовој души јавило се кајање. Београдски лист »Време« описује овако овај догађај:

»Око 5 часова у собу је ушао окружни прота г. Милошевић са црквењаком. Дошао је да исповеди и причести грешника. Моменат свечан и пун неке језе:

—- Ја сам спона између људи и Бога. Дошао сам, синко, да те посаветујем, пре него што одеш у вечност. Живот наш је створен да би се преко њега ишло у онај свет, ближе Богу и вечности. Заборави ко си био, шта си радио, и кажи ми све што би ти олакшало души.

— Наравно, изговори Бојовић тупо, али шта да кажем. Све што сам знао, казао сам већ и то сте сви ви чули.

—- Сви ми верујемо да си ти у души поштен и добар, аки ето прилике и друштво су те направиле грешником. Грешан си и земаљски закони су казали своје. Али сада тек долази најстрашнији суд, Божји суди треба да кажеш своју реч.

Бојовић гледа преда се и један болан осмејак заигра му _ преко усана. Цело његово држање је необично побожно и покајничко. За оно неколико минута, од како је свештеник почео да говори, он се сасвим преобразио и нико у њему не би могао да позна овога страшнога човека, чији је поглед ледио срца, и душе оних, на којима би се и најмање задржао.

— Спреми се синко да примиш свето причешће и теши се што Бог није човек и прашта све грехове.

Бојовић је пришао свештенику, пољубио Јеванђеље, крст и примио причешће. Свештеник је полако настављао свој говор, а завршио га је сузама:

— Нека ти Бог опрости грехе! Амин! чуле су се последње речи.

— Хвала, хвалаааа, одговорио је отегнуто Бојовић и пољубио свештеника у руку, а овај га је помиловао благо по образу.

Осуђенику су засијале очи, а лице се озарило радошћу. Настала је мала пауза. Свештеник се за тим опростио и изишао. Изгледало је да је на Бојовића силно утицао овај чин.

»