Bratstvo

= 190 =

у прве разреде гимназија, и да се читава настава постави на: солидне темеље.

У добри час!

И са чисто националног гледишта и са верско етичког' дакле, опћи је суд о нашој омладини посве негативан, у ери

уједињења иу сјају ослобођења нашег. Са омладином нашом није и не може бити задовољна црква. Али са омладином није ето задовољна ни озбиљна јавност наша. Потребна је _ дакле сва пажња.

Световни чланак о омладини видео је снагу омладине у некадањем пламену њезину и његову одушевљењу, али није питао, или ваљда од самог себе није ни смео да запита : ко је зажегао, каква невидљива унутарња сила, тај пламен одушевљења, који је цео раскомадани народ довео преко“ Голготе до победе и великог имена 2 Уопће: шта је тај избачени пламен одушевљења без оне живе силе, која зажижеи разбуктава! Као да са песником очајно вапије:

Омладино дико стара Омладино јаде млад Камо оног старог жара, Камо онај рушиградо |

Извојевали смо, вели „Народни Глас“ победу на бојном |) пољу, па је морамо извојевати и на културном пољуТачно. Али ч им господине чланкопишче

Јели довољно рећи данашњој, растројеној од чарлстона у дансинзима свеноћними хедонистичној омладини, њеним рекордистама ·на суровој ногометној утакмици и. „херојима“ ниже половине човечјег тела, коју је први грех васпитао : „ти мора ш данас и културно да освајаш, јер је наш национализам и данас исто тако проблем као и пре рата! Твој покрет је једна неисцрпна снага, која би својим самосталним. (21) напором и прегнућем била у стању да нашу тешку средину тргне из дремежа и да једним снажним националним ритмом надвиче све политичке филистре. . .

Боже мој! Колико противусловља, колико звучних фраза, а празних речи, колико опсене, и штетна завођења. наше тешке државне, црквине, и родитељске бриге, наше“ скупе а жалосне омладине! Сам чланкописац раније вели, да је омладина снага, која се покреће идејама и оријентацијом. своје средине па очевидно није „самостална“.

Све су те речи узалуд! Јер оне потичу из једног још увек нама својствено научног лажног стида, из једног бедног“ узмицања пред страшном стварношћу, која нам свима мучи душу, па је само забашурујемо, вештачки угушујемо, или је не умемо убпће да погодимо: Омладино, ти Бога немаш, праве вере немаш, воље немаш ни етичке снаге, која ту вољу покреће за велика дела, груди твоје одјекују празнином |