Bratstvo

_ _ __

обим руске, која, нажалост, није могла послати и третотавитке, пако је била, благовремено позвата, Међуптравоставну комтанју сачињавали су шредставници васељенске цариградске патријаршије, александријске, антио_ хијске, јерјусалтимоке, српске и, румунске патртјаршије, као и шредстав-= ници автокефалне грчке пркве, автокефалне архиепископије кипарске и. пољоке шржве. Шоједшне (лелегашије састављене су од по два делегата "архијереја, изузев. јерусашилгаке талријаршије која је послала једнога митротоита и- једног ајрхималн рта, Делеати ту таке штатртијајрштије били смо птреосвећени епископ охридоки г. Николај ши ја. ·

Задатак ове ПНЕ оне комисије био је да пришрезт програм рада будућем штростноју, шт да направи списак питања. која ће бити предмет рада тога прасинода. Комисија је одржала петнаест «седница, на

- којима (се дискутовало 0 тоједтним ттитавига, (која зау делепације зајстуш" љених шркава, поставите одмах у почетку. Било је шредтожено шрежко три= десет шитања, од којих је после- дискусије и расправе свега (седамнаест формугисано. Опшисак тештања, поднеће се од спране сваке делегације надлеже птомесним шрквама, а васељенски патријарх службено ће доставиши овај списак фојрмулштсаних питања свима прквама на птроучење, На. тај начини сва. питања постаће спредмеш рата ттросеношка. Шубликовање поотављених ститања односно стротрамга. 100 а оша а у своје среме од стране васељенске патријаршије. ;

Постовш ове међуштрашославне комисије пасти су у духу братеке љубави и једнакости, што се може сматрани (као: срећан почетак будуће тешње сарадње амеђу помесних травоставних пркава у питањима која инторесују целу право лавну пркву. У шето време може се сматрати жао добар знак појачање оних основа међусобног јединства, које већ постоји. Шреллови штитања тлостављани су у конвервашивном духу, о обвиром на тетке последице које је тмало- увођење овог отиша у“ тојединим тржвадга,

Совјетска Русија, = Као „одговор на, позналљу појаву мито орао штитоа Сергија објављен је ових дана њелов мемораншум, који је он упутио под бр. 525 у месецу фебруару о. У овом меморандуцју омаши (се ов еттоиг властима преко трупа. Смаицовшича. миитур олто от (Сејрттије на ове оне неправде, које зшни совјетска власт православној шрквш и свештенству. На. првом месту туже се митрошолит на велике порезе на црквене зграде, којт су тако велики да потпуно снемогућавају сваки рад црквених _ општина, Тако шаото велике су таксе т. ов аушорског хонорара за вокалну музику у цркви, да јих не могу шташити укупни притхоли свештенички ван. „храма Неопходно је шотребно опткловити од зркава јрешнешиеништију, (одакуте „облита= пија и насишно одузимање покретног аомептка, птрогташтавање (Општини х одборшка »кулацима« и онемогућити тропоњење верних од отране ниже власти ји равних ојртавизатија. Неопходно је потребно да се унесе у закон да гласају за затварање! пркава само сптриптардншиши јредиттиовних општина а

лне они који не верују и који шмају намеру да искористе црквене зграде у своје сврхе. Такођер треба унети у закош да се храмови могу предати само травославим дрвеним општинама и да. чланови ттравославних опшштина молу обављати свештене обреде у својим домовима т.ј да могу товати вештештника. (Свештенство жели да се изједначи са лицима слободшњих професија ш да се не дешавају самовољна шорезовања, а за Пил да се од свештеника, који се не баве сеоском економијом не траже тореви у натури. У случају сомшромаштва да 6 за порез не, одузима заштити матншимгућг егаистенције, одело и обућа. Шри одређивању кулука да се има, у нпду здравствено стање поједних «свештеника и њихов увраст и да се не дешава уда (се од свештеника тражи да посече, иареже и отпреми 200 кубтка дрвета. "Такођер је жеља ла се "вештеншцима не одувимају пајрохијски станови и да им воаспи не машлаћују тако велику (оташајршину, која, им онемогућава живот, да се црквени појци не трогоне истеривањем (иа организације, да (се свештеничко деци не забрањује учење у школама тревог (и (друпог степена. Године 1929 упућена је трететавка за отварање у Ме Ини у ПИ НИЛ Вили Ово Ие курсева православне па~