Bratstvo

149

При манастиру постојале су многе просветне установе (Женска црквено-учитељска школа, Виша девојачка школа, женска сеоскодомаћинска школа; па ниже основне школе и педагошки курсеви) у којима се учило око 500 деце; затим добротворне установе: Сиротиште за мушкарце и девојчице од две до седам година којих је било око 50; Склониште за 40 сиромашних старих жена и Болница са добро снабдевеном апотеком и амбулантом од 25 постеља. У свима тима установама биле су запослене сестре које су биле квалификоване и оспособљене за те послове. (Остале пак сестре бавиле су се разним занатима (иконописом, увезивањем књига, шивањем свештеничких мантија и одежада, сваковрсним везом и др.) и осталим радовима у пољу, воћњаку, врту, пчелњаку и Т. д.)

Свима тим многоструким пословима руководила је игуманија Екатарина (26 авг. 1889—26 маја 1907 |) а од > септ. 1907 игуманија Нина (у свету Наталија Григоријевна Косаковскаја).

Светски рат је прекинуо овај колосални рад овога манастира. После пада тврђаве Брест—Литовск мораде се, по наређењу војних власти, цела ова св. обитељ евакуисати из Љесне. Обе игуманије са три манастирска духовника, једна вероучитељка, два ђакона, два псаломшчика, три стотине сестара и три стотине ман. ученица и питомаца напустише 30 јулија 1915 г. свој манастир и допутоваше у Петроград. Ту су сестре биле размештене по петроградским женским манастирима, а игуманије се настанише у своме подворју-) Школе са сестрама наставницама биле су смештене неке (Црквеноучитељска, Виша девојачка школа и сиротиште) у Серафимо—Поњетајевскоме женском манастиру у Нижегородској епархији, а неке (Женска сеоскодомаћинска школа и педагошки курсеви) на имању кнегиње А. Е. Наришкине, дворске даме царице Алехсандре, у Тверској губернији.

Наскоро затим морадоше напустити и Петроград те се 1 септембра 1916 г. преселише са две стотине сестара, са два духовника и Женском сеоскодомаћинском школом са педагошким курсевима, у којима је било око 150 ученица, из Тверске губерније у Бесарабију, у Кишењевску епархију, где буду смештене у мушки манастир Жапку.

Ту је ова знатно проређена обитељ животарила четири године, за које се време скором сасвим распала.

: 1) Овај се манастир својим радом на економском пољу толико у Русији прочуо и прославио, да су 1911 г послали у њега 62 учитељице из свих крајева Русије да преко школских вакација слушају курс из пољопривреде. - - у

2) Поред овога подворја, основанога 1902 г., манастир је имао подворје у селу Потоки близу Варшаве и у Јалти.