Bratstvo

Једна околност не безначајна даје ми повода данас, де скренем пажњу и узвишеног Пресидијума, наиме, да, преузи–

мајући управу оног манастира, калуђер Софроније Ђучић нашао је међу списима покојниковим приложени докуменат на-

писан руком викаровом, а који садржи акт потчињења право– славног свештенства бококоторског преосвештеном Митрополиту црногорском поводом догађаја, који су се развили у Дал-

мацији између Православних и преосв. Краљевића.

Као народни претставници, осим покојнога викара, фигу-

рирају: два настојатеља манастира Бање и Праскавице: Симеун

Јовановић и Сава Љубиша, и прото Поповић, парох которски.. Мисли се, да је ову претставку саставио познати Јован

Цвијетовић из Херцег Новог, али је ово само једно нагађање без икаквих доказа, које је тешко правно оснажити.

Изгледа да владика црногорски није одговорио на ову посланицу, пошто међу Богетићевим хартијама нема о томе трага.

Према овим успаљивим смеровима биће јасно, да је на-

мера бар потстрекача, да се отргну од духовне јурисдикције

православног епископа далматинског, и њихова стална одлука,

да склопе са Митрополитом нове везе зависности. Међу лицима, која би могла одговарати за ово дело, у

које су уплетени сви Православни, фали немирни архимандрит

Љубиша, који се је назад два месеца преселио у неки херцеговачки манастир. Остаје, дакле, игуман манастира Бање, кога су — по мом мишљењу — као доброћудна и наивна на ово склонули, јер им је требало његово име као достојанственика православног свештенства ових предела, Заслужује пак прекора которски прото Јаков Поповић, коме је преосвештени Краљевић указивао особитих погодности, а који је лепо био гледан и од Јавне управе ове државе...

Паитони се свом жестином обара на проту Поповића, и предлаже, да буде премештен на коју парохију далматинску, а на которску да се постави свештеник разборит и пун врлина, који би био сасвим слободан од старинских веза са епископом црногорским. Мишљења је, да би игумана бањског Симеуна Јовановића требало преместити за настојатеља којег далматинског манастира, а у немирни предео рисански поставити бољег свештеника. »Од велике је важности« — вели даље Паитони — »избор доброг викара на место пок. Богетића, пошто је свештенству овог среза потребита узда, и ред

па