Bratstvo

_ 79 —

"сење, то би Њ. В. имало у своме царству, да многе обраћа: Лутеране, Калвине, Жидове и т. д., а не нас Христјане правовјерне, који за њега и његову војску Бога молимо. Па и сама савјест упућује, да су они народи, који су вијерни своме закону, вијерни и своме цару.

Сви најпонизније молимо Вашу Преузвишеност, да нам опростите, што смо се усудили да Вам досађујемо, али немамо у овој држави коме другом да прибјегнемо, него Вашему милостивом Архипастирству, нашем православном стубу и камену Вјере источне.

(С високопочитањем цјеливамо Ваше свете руке, и искреном преданошћу желимо се назвати Ваше Преузвишености најпонизније и најпокорније слуге:

Никанор Богетић, архимандрит савински,

Сава Љубиша, архимандрит паштровићски, Симеун Јовановић, игуман рисански,

Јаков Поповић, протопрезвитер и парох которски.

Ову претставку са преводом исте на италијански језик доставио је Намјесник далматински, барон пл. Томашић, Министру унутрашњих дела и полиције, грофу Саурау-у.

Прото Љубо Влачић.

Православље на западу

На западу дуго времена није било познато аутентично православље. Тому је лако наћи узроке. Понајпре, јер га свет на западу није могао непосредно сазнати, него само кроз призму католичку, са примесом одвише наглашених полемичноапологетских тенденција и са резервним упутама о битној вредности православља. Католици су се и овде служили својим уобичајеним системом »ћутања« (дискреције). А кад би проговорили о православљу, онда само да га нападају, и то само латинским језиком да само клер може разумети. Дакако, у католичким библиотекама налази се подоста књига о православљу, али закључаних у посебним рафама. Погледати могу их само нарочите особе и то по специјалрој дозволи.

У очима добрих католика ми смо стварно »шизматици« (!) И ова реч удара жиг, као тешку осуду, на ускогрудни и фанатични менталитет, у којем се многи у католичким редовима усавршују.