Bratstvo

= 77 =

развијена и издашна активност у социјалном правцу (болнице, тамнице, недељне школе). Непрестано се проповеда. Постоји и кружок за студије, који је издавао поучан лист, но. чије је излажење сада обустављено због оскудних материјалних сретстава.

Помоћник је отац Г. Јонанит, који управља једним азилом. Црква се издржава добровољним прилозима. Са протестантима су у добрим односима. Црква броји 120 чланова. Али није ово једина парохија. Постоје још две: у Нанту и Страсбургу. У Страсбургу имају православни капелу у цркви Св. Павла, али немају свештеника. Дође покаткад отац ошеили један руски свештеник из Нанси-а. У Нант-у се налази црква и свештеник од 1931. Она служи потребама не само Француза, него и Руса, Грка и Пољака.

О. се говораше о потреби да се врше преко године визитације по Ривијери, Ници, Ментону, где има такође много: православних Француза којима је потребно богослужење на француском. Одржавају се везе и са групом православних Енглеза у Лондону који такође траже свештеника да врши службу енглеским језиком.

А сада још неколико речи о овом вредном свештенослужитељу. Њему је сада 50 година. Студирао је у Паризу, Женеви, Риму и у Енглеској. Замонашио се. Рукоположио га је један митрополит. У време његова боравка у Ници, кад је прешао у православље (о чему ми није саопштио појединости), јавио се снажан покрет међу католицима за прелаз у православље. Но епископ у том месту присилио га је да остави Нацу. Год. 1929 именован је парохом поменуте православне цркве у Паризу и исповедником хапшеника. У руској богословској школи предаје француски језик и религијску француску књижевност. Интелигентан, живахан и пун апостолске ревности, отац ОШећ је врло цењен и омиљен код Руса, а католици од њега зазиру. Католици, водећи рачуна о том да би јавна осуда једне личности место да им користи, могла више шкодити, јер би поспешила пропаганду и његову и његових: присталица, нису га екскомуницирали као што имају обичај. Тако отац ОШећ још није званично отстрањен из њихових редова.

Запатао сам о. ОШеја, да ли сматра православне компатибилним менталитетом запада. Одговорио ми је да ови почеци довољно потврдно доказују. Православље треба безус-