Bratstvo

"ловно да остане у својој суштини, која и приличи његовој узвишеној делатности у друштву, само да усвоји овде ритам запада.

Изложене чињенице показују да ће православље имати «сјајну будућност на западу. Ток симпатија и разумевање православља већ је више раширено и ојачано, него што је објављено са ово неколико чињеница.

Протестанти, у својим студијама, схватају православље „сасвим правилно и говоре с похвалом о њему. Све чешћи су конвертити у православље. Прошле године одлична студенткиња протестантског богословског факултета у Страсбургу, др-а Сигел, званично је примила православље и обреде православља, бранећи смело и одлучно своју тезу на испиту за »бакалауреат богословља«.

Ове појаве значе за нас православне велик догађај а успех.

За западњаке значе могућност једног религијозног искуства, још сасвим не пројављеног али аутентичног хришћанског искуства.

(С румунског Љ. Ш) Конст. Павел (»М!зопагш« јшт 1933).

(О педесетогодишњици Сарајевске Богословије

(1882—1952)

1

Укидањем Пећске Патријаршије (год. 1766), укидањем „самосталности српске цркве, српска православна црква исрпски народ претрпјели су у сваком погледу тежак удар. То је нарочито осјетило српско свештенство и његов подмладак. Јер, док је постојала Српска Патријаршија, о образовању свештенства водили су довољно бригу црквене старјешине, Срби епископи и митрополити, одржавајући манастире и манастирске школе. Али са укидањем Патријаршије и доласком Гркафанариота на епископске положаје српско је свештенство препуштено било само себи.

На упражњена мјеста српских митрополита и епископа долазе Грци-фанариоти који собом доводе и своје људе, као

А