Bratstvo

56

и насеља, неопходно је напоредо б техничком културом и иодизање моралне културе, поред уважења материјалних вредпости признање етичких вредности и поред напредовања у знању да се развија и јача религиозно осећање и морал.

Техника, је моћна у стварању материјалне културе, а, религија у стварању и чувању моралне културе. Вештина, технике је потребна за обраду и савлађивање материја а суделовање религије је потребно за одтајивање душе. Обадве су силе неопходне у животу. Техника. материјално богати, а вера душевно и морално јача, Прва ослобађа од физичких тешкоћа и недаћа, а друга од свега што морално слаби и разорава- дух. Човека, треба избављати од беде и оскудице, треба му олакшавати саобраћај, лечити га од болести итд. Али човека треба, спасаваљи и од саблазни, чувати га од грехова и заблуда, лечити од себичњаштва и чулности, од сујете, гордости, суровости, грамжења за материјалним стварима и др. слабости и порока. Треба га морално подизати, упућивати му дух на непролазне вредности, будити љубав и човечност, расветљавати мибао и потетицати интерес за оно што је племенито.

Сам напредак технике без потребног моралног напретка, и усавршавања, сатире културу коју ствара. Радом на, унапређивању технике не сме се занемаривати побољшавање морала, у друштву. Бев моралног напретка нема ни сигурности у тех“ ници. Она, при отсуству етике и религиозне мисли, може да тови човека у бевемиленост живота, и трагичне поступке. Нови игуми доносе често нове бриге и нова страховања. Више сретстава и удобности ствара понекад мање спокојства и мира. Тако је бар у садашње време противуречности и сукоба. На једној страни богатство технике, а на другој страни морално осиромалшење. Отога, је смисао и задатак религије да подиже и усавршава унутарњу страну духа док техника унапређује спољашњу страну живота. Религиовно расположење употпуњава пуноћу духовног садржаја и осмишљава стварање, уноси топлину у људским односима и омогућава шири и човечнији морал, уклања преграде међу појединцима и народима, аближвава пи опитомљава. Само из религијског расположења могла се родити мисао о једнакости пред Богом, а из ове једнакост пред законима. |

При унапређивању технике као и при морално-религиовном подизању и одгајивању људских нарави потребно би било дејствовати у име виших друштвених идеала и тежења духа. Технички прогрес ваља да координира са идејом моралног и

релитиовног усавршавања човека и друштва. Објективна, на-

учна мисао морала би да својим напорима допринесе разсветљавању овога проблема. А религиозна мисао, која је кроз векове надахњавала и водила културна стварања, хришћанских