Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

једва сви ваши војници стигли својим домовима; баш да су нам све војске још под стеговима, зашто да ратујемо с Бугарском 2 Да ли зато да вратимо престо Шишману другом и царици Ани Хоће ли то војвода Вукашин и они витезови који с њиме вичу рат Бугарској 2 Не, то они неће. Они хоће рат ради своје пусте славе, или како'они то лепо облаче, хоће да рашире нашу државу од мора до мора2 Ја налазим да је то ва нас и сувише рано, да је за нас прече да у својим властитим земљама, које је свети краљ ослободио, заведемо“ законе да свакоме осигурамо живот пи имање од бесних насилника, тата и гусара. Па и кад све то урадимо, и кад одиста набрекне наша народна снага да можемо мислити и на освајање, ја не бих прво помислио на православну Бугарску, него на католичку Угарску, ја бих најпре освајао наш Београд и Мачву све до изнад Жиче, јер свом том нашом земљом влада још шизматички краљ угареки, па онда бих ударио на Босну да повратимо половину нашега Хума, коју је католички бан босански притиснуо, п да уједно помогнемо православној цркви у Босни, да се одбрани од католичке и б0гумилске напасти, Из свију тих разлога ја сам у опште противу рата с Бугарском, а нарочито у садашњим ровитим приликама у нашој властитој земљи!

Тек што је Јанићије свршио, заграја не само властела из Хума, него и сва млада властела око Вукашина. Лесетак их скочи наједанпут да говоре, али Душан, који је у том тренутку слушао некакав хитан извештај капетана Палмана, само махну руком, па сви ућуташе.

Цео сабор опази да је Душан наједанпут постао врло блед у лицу.

— Доведи их одмах у сабор ! — рече Душан узбуђеним гласом, и кад командант његове алеманске гарде оде хитним корацима на своје место — окрете се сабору па рече: Обустављам даљу распру и сабеседовање сабора sa, данас, јер ми црна слутња обузима душу да нас данас чека нешто много хитније и много тужније... Јавише ми долазак обојице лекара, које бејах послао у Звечан!

Цео сабор окрете се ивици терасе и угледаше кнева Бартола и магистра Антонијуса где хитају сабору.

Слутња Душанова и сувише се оправдала.

259