Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

На краљевим лекарима не беше данас обичног црног одела какво су онда носили научници, него им и магистарске тоге и барети беху од беле свите...

Обојица дођоше пред Душана, скидоше своје барете и кнез Бартоло рече: -

— Стеван Урош трећи преминуо је !

Душан и цео сабор усташе на ноге. Свискидоше своје капе, камилавке, калпаке п челичне клобуке.

—- Бог да прости благоверног и христољубивог краља Стевана Уроша трећег, и да му подари рајско насеље — рече архиепископ Данило.

— Бог да прости краља Стевана Дечанског ! — грмну

_цео сабор.

Сада затрешта као труба силан глас Вукашинов :

— Дуг живот пи добро здравље Стевану Урошу четвртом, благоверном пи христољубивом краљу све српске земље и поморске !

Сада се није уздржавао од овога усклика ви Јсван Огтвсу.

Сада цео сабор једнодушно грмну:

— Многа лета нашем Краљу и Господару Стевану Душану ! - |

— Сада је — рече Душан крова суве — тако воља Boskja. Ја јој се покоравам ! 5

Ива тих речи Душан се сруши на своју столицу и покри лице рукама.

Поштујући синовљу тугу, која је обхрвала новога Господара земље, духовници стадоше се тихо молити Богу за душу покојнога краља, а световни чланови сабора спколише кнеза Бартола и магистра Антонијуса, чим беху устали, па их одведоше у страну од хладњака саборског и стадоше их и ако шапатом, врло живо распитивати о болести покојнога краља. Оба лекара тако исто шапатом стадоше у један мах одговарати на питање, али и ако обојица говораху српским језиком, нико од слушалаца није ни пола разумео шта ови причају, јер им готово свака друга реч беше латинска или грчка. Најпре су описивали „продроме“ тешке болести, па онда како се развила права ,„фебрис гастрика билиоза“, па како је болеснику помрачила свест, и како су настале „халуцинационес“ у којима је краљ, Боже опрости, био бесан

260