Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

важну службу изабрао духовно лице, није чудо, јер су онда духовници били најученији људи у свима државама, па и у Србији, а по том што је Јанићије дотле био игуман Хиландарски, што би се данас рекло ректор универаштета, био је п најпозванији да постане код Душана оно што су кардинали били на двору франачких краљева. -

Кад се свршило раздавање награда и дворских чинова било је у дворници и доста њих који су остали разочарани, јер се Душан није и њих сетио... Међу овима беху не само разочарани, него управо огорчени два наша познаника.: Димитрије Сума п Мрдеша Богавчић, а богме и зетски војвода Богоје. Они се само погледаше и самим погледом споравумеше. Сва тројица, који п онако стајаху близу врата од дворнице, пзађоше из ове кроз оне гомиле у трему, сиђоше низа стубе и кров доњи трем, у коме беху већ постављене краљевске трпезе, изађоше у двориште. Погледаше свуд око себе, па кад се видеше прилично усамљени, стадоше.

— Дакле то нам је награда што помогосмо Душану

да се дочепа краљевске круне 2 — рече војвода Богоје. — Да, ти не вредиш ни колико дијак Дабиша рече Димитрије горко — а нас двојица не вредимо ни

колико Петар Матејев Рибица, чија је сва велика заслуга што спроводи трговачке товаре од Котора до Брекова n до Рудника !

— Пфу — рече Мрдеша јетко — ерам га било !

— Хајдемо — рече војвода Богоје — Ив ових стола да потражимо наше коње и наше људе, па хајдемо дома, најпре у Зету, па онда ћемо заједно у Захумље !

— Зар нећеш да останемо ни за ручак, зар нећеш дасе дивимо Душану како руча у багреници ис круном на глави 2 — насмеја се Димитрије.

— Нека му се диви његов Дабиша п његов Рибица, ја не могу више да га гледам ! — опеова Мрдеша врло ружно.

— Хајдемо ми у Зету пи у Захумље да му ми спремамо један ручак који ће му пресести-!

И сва тројица журним корацима изиђоше из дворишта краљевих дворова у Сврчину.

18