Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

т= II.

Кад је Душан изашао из престоне дворнице и с целом краљевском породицом, са својим гостима и целокупном властелом пошао на свечани ручак, који је на дан свога крунисања давао у својим дворима, архиепископ Данило приђе краљу и рече му тихо:

—_ Хоће ли високо ти краљевство замерити своме верном али престарелом слузи, ако га баш данас замоли за допуштење да не буде на данашњем свечаном обеду 2 Стар сам, господару, и онако изнемогао. Погреб високог родитеља краљевства ти, хитна путовања у Звечан, у високе Дечане и у Сврчин, ноћашње бденије и данашња служба утрошише ми бојим се п последњу мрву снаге. Бојим се да не изгубим свест усред свечаног обеда пи да тиме ожалостим и узбудим све за трпезама. Молим величанство твоје да ми допусти да одмах легнем отпочинути ! а

Душан узе одмах архиепископа испод руке па га подупираше при силажењу низа стубе, говорећи:

— Ослони се добро на моју још младу и снажну руку. Ма како да ми је тешко баш данас у овој великој свечаности не гледати до краја у твоје свето лице, опет ми је здравље твоје високе преосвећености сувише драгоцено да бих смео после свију твојих напора последњих дана и ноћи тражити нове. Ја ћу те сам одвести да 0тпочинеш !

И на велико изненађење свију краљевих гостију, који већ беху заузели своја места за столовима да дочекају домаћина, Душан не оде с Митрополитом своме месту, него окрете заједно с њиме око свију столова у дворишту право архиеписковом становишту.

Круна и порфира спроводила је и подупирала архиеписекопску митру...

Крунисани краљ подупирао је и указивао највећу почаст глави српске православне цркве...

| Ова је сцена наново Рита све гледаоце, који данас падаху из једнога узбудљивог дивљења у друго. Старци задовољно машу својим седим главама и шапћу: ,Ко овако поштује седе власи, доживеће и

19