Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

у

цене утвари манастирске, па пође с неколико својих људи, и прође вдраво кров војску нечастивих иноплеменика и оде ка благочастивом краљу Урошу у славни град а те му каза све невоље које су снашле Хиландар..

Тек сада Пт душом слушаоци, и сада почеше опет јестт,

„ : · · благочастиви краљ — читаше Јанићије даље — рече блаженому: Благодарим Господу Богу што те његовом помоћу и одбраном нису ухватили безбожници, те ниси љуто пострадао; него си, носећи собом толике ствари, дошао к нама, а да те нико није напаствовао., С тога ваља да неко време овде у миру проведеш, док не чујемо да су те војске одетупиле, а после можеш ићи“,

Овде Вукашин прекиде читање питањем које управи старим Милутиновим велмужама:

— Чар свети краљ није одмах послао војску да ослободи нашу свету обитељ у Атонској Гори п да казни те богомрске иноверце 2

— ми емо се — одговори Мишљен — онда вачудили таквој заповести краљевој, али када га упитасмо за то, он нам рече: Ја нећу да ометам пустошење византијскога царства, а после ћу ласно обновити п опет обогатити вадужбину Св. Симеуна п Св. Саве!

Сви гости за краљевим трпезама беху задовољни овим одговором на Вукашиново питање, па се опет наклонише на печење, а Јанићије настави читање :

„ . ·· а ево како је блажени на то говорио краљу: „Не плашите се, вели Господ, оних што убијају тело, јер они души не могу ништа учинити, али се плашите оног који вас после смрти може бацити у јаму огњену“ И говорећи тако он предаде благочастивоме краљу све што је донео, влато силно и црквене утвари, ергеле коња и многу стоку (која је као властитост манастира Хиландара била у Србији), све му то предаде, а сам се не хтеде одвојити од благонаравног живота Свете Горе, те се љубавно поклони благочастивом краљу, па се опет крену у дом пресвете Богоматере што се зове Хиландар, не плашећи се мучења, као витешки стра-

26