Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

далник. Многу је муку и невољу претрпео блажени на томе повратку. У то време не беше ни једне ставе којом би се могло мирно проћи. На све стране ваљало се 60рити с ратницима... Али Данило нигде не двоумљаше, него, покривајући се именом свештедрога Бога, као најтврђим оружјем, пролаваше све те опасности по ономе што је рекао Давид: „Не поплаши се страха ноћнога, ни стреле која лети дању, пошто ће (Бог) анђелима својим заповедити те ће те они сачувати на свима твојим путовима, да ни о камен нигде твоју ногу не спотакнеш", И Бог не ускрати своју милост ни овом блаженом. Јер на једном месту подиже се неки насилник-властелин, кров чију је земљу Данило пролазио, и с момцима својим хтеде да разграби све што је Данило носио.: Али блажени уздајући се у Бога, заповеди пратњи својој> да слободно приступе насилнику и да га ухвате. И пратња ухвати и њега и његове момке, и повеза их све живе, пи Данило их поведе собом даље. Кад се чуло да је тај насилник ухваћен, многи његови људи скочише на оружје, стигоше блаженога, па га стадоше питати ко је и одакле иде. Он им рече: „ми смо посланици, идемо у славни Цариград“. Они, гњевом Божјим заслепљени, не познадоше међу везанима свога господара, и пустише их да иду даље. Кад су били изван опасности, блажени нареди те одрешише све везане и пустише их. И тако идући у Св. Гору дође у области где су они безбожници на градове нападали, села и цркве огњем попалили, тако да се у тим местима ништа није могло наћи што није било под невољом, јер се од човека до животиње на све насртало. Видећи то, Данило ве није нигде ни одморио него је хитао и дању и ноћу. Једанпут у зору нађе се усред ових четника и одмах нареди момцима те с коњма и путним потребама утекоше у град Рендину,“ а он с неколико калуђера и осталим момцима нађе лађе, које као да за њега беху опремљене“ уђе у њих и от-

: Сигурно хране,

Коју му је краљ Милутин дао.

Спрам Ортана, у заливу орфанском.

Ту ивгледа да је било пристаниште хиландарско.

21