Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

„Хм — помисли наш војвода — па то је врло вгодна вера та бабунска... Греши колико хоћеш, па после само очитај једно оче наш па ни бриге те више“, | Сада устаде онај високи Кршћанин кога је Мрдеша

на улици онако свесрдно поздравио, приђе столу, узе јеванђеље, метну га себи на труди па стаде говорити:; -

„„Дођосмо пред Бога п пред вас и пред скупштину свете цркве, да добијемо службу и опроштај и покору; за све грехе које починпесмо, било речју, било мишљу, било делом од како смо се родили до сада. Сада молимо милост од Бога и од вас, да ви молите за нас оца, господара милости, да нам опрости. Благссловимо Bora m признајмо све грехе своје, п своје тешке увреде које учинисмо оду и сину и поштованоме духу светоме, светом јеванђељу п поштованим светим апостолима, п молимо све славне Кршћане, и блажено преминуле претходнике около стојеће браће п вас све, да нам опростлте све оно у чем сагрешисмо. Јер, многи су греси наши, које сагрешисмо дању и ноћу, речју п делом, нешто намерно и вољно, а нешто нехотице, али више нашим хотењем, које нам дају влидуховиу нашем телу, у које смо одевени. Нека буде како нас учи света реч Божја, и свети апостоли и наша духовна браћа, да одбацимо све пожуде тела п сваку нечистоћу, да чинимо вољу Бога савршенога. Алц зато нису троми људи. Ми не испуњавамо ни вољу Божју како треба, већ често вршимо пожуде тела и земаљских брига, п тиме наносимо штету своме духу. Ca светским људима ходамо, в њима се састајемо п говоримо-и једемо и у многим стварима вређамо тако, да наносимо штету свој ој браћи и своме духу. Својим језиком падамо у празне речи п таште разговоре, у смех, у ругање и злобе, у прекор браће п сестара, оцењујемо обичаје, које нлсмо достојни претресати, преступке наше браће и сестара. Међу кршћанима ми смо грешници. Службу, које се примисмо нисмо вршили како се пристоји, прекршисмо пост п молитве дневне, преступисмо своје часове; када смо у молитви окрене нам се мисао на телесне пожуде, на земаљеке бриге,