Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

тако да у том часу управо не знамо коју жељу подносимо оцу праведника. О, ти свети и добри Господару, теби признајем све ове ствари, које се догодише нашем осећању и нашем мишљењу, и сву множину греха полажемо на твоје милосрђе, на свету молитву и на свето јеванђеље, јер су многобројни наши греси. О Господе ! Суди нам, осуди опачине нашега тела, немојсесажалитинатело рођено од покварености, али имај милосрђа са духом баченим у тамницу и одреди нам дане и часове и поклоне (метанисања) и посте п молитве и проповеди као што је обичај добрех Кршћана, да не будемо суђени и осуђени последњега дана као издајице.

Кад се овај „савршени“ овако исповедио, велики гост га упита:

— Реци нем још да ли ниси учинио какав од оних грехова, са којих п Кршћанин губи од светога духа, „кога је примио, да ниси што сагрешио што би морао на само рећи Деду, п његовим етројницима 2

— Не, нисам живога ми Бога — рече Кршћанин.

— Онда ти не треба ново производство у Кршћанина —- рече велики гост,-уве јеванђеље са његових груди, положи му га на главу и опрости га грехова као мало час Мрдешу.

Сада велики гост пољуби Кршћанина два пута у уста попреко. Овај тај пољубац мира предаде најближем вернику, а овај другоме, док се сви не изљубише. Но како је на „скупштини цркве“ било и жена, то једна од њих приђе Кршћанину те му целива лакат, па онда она предаде пољубац мира својим сестрама.

Са тим пољубцем мира свршила се ова богумилска служба.

Кад су излазили из молитвишта велики гост рече војводи Богоју:.

— Ако хоћеш, сутра ћу те одвести нашем Деду.

— Ја молим за то — рече војвода и на томе се растадоше. Цар Душан [1,5 . 65