Četvrta arhijerejska poslanica : o Božiću 1928 : Božićna radost
>
науку Исуса Христа. Изгледа, дакле, да разочарење коме смо изложени сваког часа омета нашу радост. Како се можемо радовати рођењу Спаситеља, када сваког дана можемо утврдити неуспех Хришћанства које се проповеда скоро 2000 година. Ипак наш текст потврђује да је рођење Спаситеља предмет радости многих народа. Зато расмотримо и оценимо:; да ли заиста имамо разлога да се радујемо, кад прослављамо дан рођења Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа2
Најглавније чиме се бавило и бави човечанство, о чему се највише размишљало тицало се: Бога, човека, циља и суштине живота на земљи и човечије бесмртности — загробног живота. Сва ова важна питања човек није могао да реши без помоћи Божје. Христос је открио људима, показао им: |. истинитог Бога, 2-го истинитог човека и З-ће објавио им праву науку о циљу и суштини земаљског живота и дао најтачнију науку о небу и загробном животу. Зато ћемо и наше расматрање поделити у ова три дела.
[
У основици свега што покреће дух човечији налази се питање Бога. Ако је ово питање правилно решено, ако су у души човечијој образовани правилни појмови о Богу; онда су и сва остала питања управљена ка правилном решењу. Људи су у Бога веровали стално и пре рођења Христова. Постојање Бога порицали су само безумници. Веровали су, али како и у штаг Због својих грехова они су били изгубили правога Бога. Многи народи бејаху незнабошци а многи многобошци. Чак и Израиљски премда изабрани народ у Старом Завету посматраше Бога кроз завесу. Час слушајући своја осећања престављаху Бога као рђавог: да има рђаве страсти, мане и недостатке које они сами имађаху. Другим речима: они Богу приписиваху све своје мане; (Он бејаше оличење њихових мана и недостатака. Под утицајем своје савести они дрхтаху пред Богом, јер га замишљаху да је свиреп, немилостив, завидљив и осветљив. Најзад ни разум њихов није могао да се уздигне изнад њихових осећања, сам није могао да дође до сазнања Најсавршенијег те му не остајаше ништа друго до да верује или у многе или у лажне богове. Вера у истинитог и правог Бога бејаше исчезла са људског хоризонта а сва друштвена питања била су решавана погрешно. Рођењем Христа Спаситеља, сина човечјег извршено је ваплоћење самога Бога; људима се рођењем Христовим јавља сам Бог, Бог истине, доброте,