Četvrta arhijerejska poslanica : o Božiću 1928 : Božićna radost

побожности и љубави. Христос скида завесу која је крила Бога: ко види Њега — Христа, види и Бога Оца (Јов. 14,9). Ис. Христос показује Бога у превеликој Његовој љубави, показује да Бог тако воли свет да за род људски жртвује и јединца Сина Свог да ниједан ко верује у њега не погине, него има живот вечни (Јов. 3,16.). Он је први јасно упознао људе са правим и истинитим Богом; упознао их да је Бог наш Отац, биће премилостиво, отац свију људи. У Христу Господу нашем човек може видети оваплоћеног Бога који потпуно одговара тежњама његова срца, захтевима његове савести и може за_ довољити и онај човечији разум који највише захтева. Ничија

наука није била савршенија од Христове, нити је ко учио као Христос. Зато прослављајући дан Христова рођења прослављамо ваплоћење истинитог Бога.

Како ли је наш народ веровао у Бога пре ступања у Хришћанствог Колико ли се празноверица ослободио а колико ли му се видокруг проширио, кад је усвојио Христову јеванђељску науку Зар одмах по одбацивању лажних богова и пријему Правог и Истинитог није настао прави препорођај и општи полет у свима правцима друштвеног живота нашег народа Тако је било и код других народа који примише Хришћанство. Зато је Христос Син Божји најдрагоценији Ри неба земљи. Зато је дан Његовог рођења дан опште радо

целог човечанства. 4. јр

| [

= У Бог је створио човека за вечно блаженство. Створио га –

је по образу и по подобију свом (Пост. 1, 26) и дао му владалачку моћ на земљи. Човек је добио и моралне моћи, био створен добрим са задатком да се још више усаврши и при= | ближи свом творцу (Мат. 5, 48; ! Цар. 3, 13; Мат. 6, 32—38). Но услед непослушности (Рим 5, 19) не само да је отпао од свог Творца, него је нарушио и морални закон, У колико је више пролазило време, у толико се све више удаљавао од свог циља; све се више умножавале појаве зла у свима могућим формама. Сав напредак који је човек чинио, уместо да употреби за добро свију, он окреће против самога себе. Рекло би се да га је рђав геније непрекидно гурао да своје успехе употреби против своје среће и свог добра. И сада се сваки устеже да се хвали напретцима човечанства; устеже се, јер не може бити сигуран да исти. успеси неће имати за последице нова страдања и још Бр" реде и невоље. Сумња прети да. триумфује 7 % м | <=+ -

“у