Četvrta arhijerejska poslanica : o Božiću 1928 : Božićna radost

1

Све земаљске бриге; тешкоће, искушцења, и недаће мново су теже и веће за оне који не следују примеру Христовом, који не верују у Његову науку. Они су без правога. Бога; без јачине, без храбрости и без наде јер немају. ни: правилног веровања у будући живот. Гама старих незнабожаца; каоги данашњих нехришћана у толико је већа што они немају појма о небу и загробном животу. Многи, од- њих -престављаху.. загробни живот као место где је човек лишен; многих светских добара, место где се добијају опака задовељства, Други -вег роваху да се душе умрлих враћају, муче жине-људе:т свете им се. Ни у Старом Завету загробни живот није описан потпуно јасно. И наши претци пре ступања у Хришћанство. погрешно вероваху у загробни живот, тако да: и сада у. нашем народу наилазимо на остатке тог погрешног „веровања. „1

__ Доласком Христовим на земљу мења,се погрешна вера у загробни живот. Разна верска нагађања. замењује „јеванђелска наука о небу и царству Божјем. По јеванђелској науци Бог је милостиви отац, небо је дом Очев, царство. Божје. на небу је стан (Јов. 14, 2.—3.) праведних душа. Отац... по коме се зову сва чељад и на небесима и на земљи (ЕФ. 3., 14 и 15.) друго и не може спремити својој деци до живот вечни поред себе ради кога заборављамо сваку земаљску. невољу. Живот вечни у небеском Царству Божјем је привлачан. за: све: праведнике. Хришћани теже небу. Смрт је за њих добитак, радују јој се! Тако Ап. Павле вели Филибљанима: „Христос је мој живот а смрт ми је добитак, обоје ми је мило, имајући жељу отићи и с Христом бити, које би било много, боље (Филиб. 1,21) Ово исто понавља и српски. мученик. полавећи на губилиште, кад вели: „Нема вере боље. од. хришћанске. Срб је Христов радује се смрти“. Хришћанин, дакле, верује и нада се да ће у будућем животу и Бог бити свима све и да се-та нада неће осрамотити,..... (Рим. 5; 5) Зар ова-наука није таква да може испунити наша срца радосном надом и победничком сигурношћу 2 Зар ово веровање и надање није узвишено 2

Из овога излагања уверили сте се, драга браћо, да је наш почетни текст јеванђелски тачан и да имамо права тврдити да се божићна радост не може никад угушити. Шта више данас више него икада потребно нам је разумевање божићне радости и јеванђелске науке. Јеванђелска наука потребнија је у толико више у колико се осећа да је земаљски живот ч-