Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 109

потпуно да се ослободе од претходног стања и да буду потпуно рационални.

Сличност биолошких остварења са остварењима људског духа примењује се на њихове идеалне склоности исто онако као и на карактер њиховог порекла и на поступке којима се користе. Сличност се наставља кад се са материјалне инвенције прелази на психолошку.

Један од најопштије употребљаваних психолошких поступака састоји се у томе да се од људског бића добије захтевани напор, за извршење сваког рада који сам по себи није задовољство, посредством обећања одређене награде, посредством извесног задовољства материјалне или моралне природе. Од дресираног пса, који своје научене поступке с комадићем обећаног шећера, и детета које се натерује да узме горак лек при чему показујемо светлуцаву играчку или бомбону, све до награда којима се овенчавају врлине, и до небеских обећања намењених онима који су своје понашање потчинили извесним верским правилима, у свим случајевима постоји постизање неког циља или охрабрење за извесну акцију посредством обећања извесног задовољства одређене врсте.

У биолошкој инвенцији овај психолошки поступак је широко примењен у корист физиолошке механике. Извршавање извесних радњи захтева иницијативу од стране живог бића, та иницијатива је подстакнута обећањем извесних осећаја задовољства или уживања. Исхрана је удружена с пријатним надражајем чула укуса и мириса и ишчезавањем непријатног осећаја глади која нас подсећа на нашу физиолошку дужност. Исто тако и у сексуалној функцији је садржан елемент чулности. Тако да није нимало нужно да жива бића имају свест о значењу њихових физиолошких поступака да би их обављала. Довољно је да се препусте да буду вођена природним инстинктом задовољства.

Биолошки изумитељ је сматрао да је уживање још увек најбоље јемство дужности. Признаће се да такав поступак захтева интелигенцију која је не само развијена, него, уз то, и лукава.

Лукавство је један од елемената заједничких биолошкој инвен-

цији и људскоме духу.