Čovek i inventivni život

36 Божидар П. М. Ћурчић

елементима воде, угљеник је у стању да образује готово неограничен број хемијских једињења најразноврснијих својстава. Број тих познатих једињења без престанка се повећава и већ у многоме превазилази број једињења свих осталих елемената хемије. Ниједан други елемент

није се досад показао таквим да би се могао упоредити са угљеником, који је изузетан не само по броју супстанци чије је он средиште, него и по сложености молекула које окупља око себе. Само угљеник даје цикличне молекуле, са затвореним ланцем.

Можемо тако себи поставити питање не потиче ли живот непосредно из тих изузетних особина дружељубивости угљеника2 И, што је врло значајно, особена својства угљеника појављују се само у живом организму. Изван организма, сасвим близу њега, у његовој средини у којој постоји, угљеник је један од најтромијих елемената, најмање дружељубив. Он је усамљеник у дијаманту и у графиту, ужива да се појављује у што је могуће разноврснијим видовима и да се смешта на два краја вредности људске лествице. Број његових неорганских једињења веома је ограничен: угљен-моноксид, карбонати и бикарбонати, и то је све. Тресет, петролеум органског су порекла.

Очигледно, ако је, на почетку живота, настала органска материја, разлог томе је што су елементи који је сачињавају имали, у датим условима, неопходне афинитете за ту скупину. У сваком случју, до тог процеса није могло доћи у садашњим условима постојања живота. Исто тако да би се могао замислити предузимљивији угљеник, упућујући се ка образовању живе материје, ми смо приморани да га ставимо у услове потпуно супротне постојању живота: на планету у стању фузије, на температуре веома високез... Живот међутим, ствара у сваком тренутку, на наше очи, органску материју на рачун тих минералних елемената, у условима средине који данас владају на Земљи.

Ова хемијска активност угљеника и неколиких других елемената у крилу живота толико је различита од њиховог понашања у неор-

3 ОПАРИН. Постанак живота на земљи (на руском). Издање Академије наука СССР, 1941. Москва-Лењинград.