Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 37

ганској природи да Је; као што смо горе на то подсетили, већина хеми-

чара из прве половине Х1Х века одбијала је да ту активност припише једино хемијским потенцијалима елемената у игри, сматрајући да при томе посредује нека сила својствена посебно животу. Данас више нема сумње да је угљеник, као и сви други хемијски елементи активан у механизму живота само оним што он поседује у неорганскоме свету. При свем том није мање истина да, у условима постојања живота, он нема никакве тежње да испољи оно за што је способан у крилу живога бића. И само вештачким средствима, то јест у условима различитим од оних остварених у животној средини, путем једне истинске принуде, угљеник је приморан да у лабораторијама развије своје афинитете.

Напори хемичара били су управљени у томе смислу зато што им је живот давао узор за подражавање. Ако смо успели да путем вештачке синтезе добијемо шећер, на пример, зато што су нам жива бића показала оно што могу дати угљеник и елементи воде. Без тога оправдано је запитати се да ли би биле откривене изузетне способности угљеника, друкчије речено да ли би постојала синтетичка органска хемија. Можемо се исто тако запитати, чини нам се, не крију ли и извесни други елементи могућности оне врсте које има угљеник , али које још нису откривене у недостатку једног проналазача као што је то био живот у случају угљеника.

Поновимо то: хемија живота почива само на својствима хемијских елемената, али ови се најчешће не испољавају у садашњој неорганској природи, тако да се не може лако замислити да жива материја спонтано произилази из елемената од којих је сачињена. Ради тога морамо да тражимо у прошлости Земље, или чак изван ње, услове веома различите од оних који данас владају на површини Земље; услове који у највишој мери спречавају појаву живота и уништавају га.

У данашњим условима испољавања живота, хемијски потенцијали које организам користи, најчешће се не откривају изван њега, у његовој околини; они ту остају скривени, латентни, као што нам је показао пример угљеника, отуд утисак да су они морали бити

откривени да би могли бити коришћени.