Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 43

Али, рећи ће се, постоји грозница. Несумњиво, сви физиолошки механизми могу бити поремећени, што је један доказ више да они не потичу неизбежно из онога што из сачињава. Ипак приметимо да грозница није укидање терморегулације него подешавање на нивоу вишем од нормалнога, као и да та промена нивоа има, бар у извесним случајевима, обележје корисности у одбрани оболелог организма.

Разни делови апарата за крвоток узајамно се прилагођавају. Међу овим прилагођавањима, оно које аутоматски регулише крвни притисак у срцу и у аорти је класично: срце, кад је сувише напуњено, подлеже услед тога надражајима који полазећи од аорте, прихваћени депресорним живцима, изазивају рефлексним путем прилив крви у трбушне органе, што има за резултат једно олакшање срца. Кад је Епе де Суоп изложио 1866. своје откриће депресорних живаца СТаџде Ветпагд-у, овај се није могао уздржати а да не помисли на проблем порекла тог механизма те је учинио следећу опаску, коју саопштава сам Суоп!: “Веома бих волео да сазнам како ће се у томе снаћи дарвинисти да би тако чудесне механизме објаснили помоћу прилагођавања или одабирања“.

Сви ти регулациони механизми су исто тако чудесни као што и крило лептира подражава суви лист. Шта више, њихово остварење је проблем техничке инвенције знатно вишега реда од мимикрије, која је, напослетку, само копија, површно подражавање.

Закључимо: мимикрија може до савршенства бити намерно подражавање у одређеном циљу, а да при томе не буде ништа изузетно међу безбројним биолошким остварењима, која имају исти карактер усмерених инвенција.

Сви физиолошки механизми имају то обележје корисности, нужности за организам, високог инвентивног техницитета. И ове закључке не могу изменити несавршености и бесмислице које можемо изненадно открити. Уосталом, у систему који се током еволуције без

ТЕПЈЕ РЕ СУОМ; Гех пету ди совиг. Раглв, АЈсап, 1905, страна 109; напомена.