Čovek i inventivni život
44 Божидар П. М. Ћурчић
престанка прерађује и прилагођава, можемо ли очекивати да не наиђемо на трагове тога "поправљања" а да не порекнемо еволуцијуг2
Оно што је веома значајно у физиологији јесте усаглашавање механизама, који у сваком тренутку преиначавају своје делатности тако да на најбољи начин послуже потребама целине. Та непостојаност, та моћ прилагођавања потреби, одликује физиолошке механизме у односу на механизме физичкога света више него природа самог механизма узетог у једном тренутку устаљености.
Хемизам је значајан са тог гледишта. Успело нам је да продремо доста дубоко у многобројна преображавања материје која се збивају у крилу живота, да бисмо могли замислити свако кретање материје кроз организам као низ физичко-хемијских реакција од којих се многе могу остварити изван организма. Већина ових реакција се обавља помоћу специјалних фермената, катализаторских посредника који су, иако много више сложени него катализатори неорганскога света, ипак исте природе као и ови. Није дакле оруђе које употребљава хемизам живота оно што је дубоко особено, него је то начин на који хемизам живота тим оруђем рукује. Јер не само да многе супстанце имају своје специфичне ферменте, него се ови појављују, дејствују, престају да дејствују као мали духови које видимо како се појављују у повољном тренутку, који тачно знају шта треба да чине, у којој мери треба да развију своју активност, у којем тренутку треба да уступе своје место другим ферментима који поново граде оно што је било разорено; и све то усмерено према променљивим потребама целог организма.
Поводом реакција оксидовања, које се дешавају у живој ћелији, Ађдетћајдеп= чини следећу опаску: “Може ли нам приказивање процеса оксидовања које смо управо изложили пружити задовољавајуће објашњење онога што се дешава у ћелијама; Извесно не, са тога разлога што су у ћелији, као што то нисмо престали понављати, све појаве усмерене на најоштроумнији начин. Према томе, ту морају постојати механизми који чине да у сваком тренутку одређени супстрат
2 ЕМП, АВРЕКНАГ РЕМ. Гећгђисћ дет рћучодоглусћеп Сћетле, 1910.