Čovek i inventivni život

52 · __Божидар П. М. Ћурчић

постоји ли у оба случаја појам лепог једино у нашим осећањима, без икакве стварности изван нас, појам стран предмету којем се дивимог

Има у живој природи предмета који изазивају у нама естетско одушевљење, у чијој генези је сваки појам лепог исто онако одсутан као и у астрономским или метеоролошким појавама. Храст је леп у истоме смислу као што то може бити и нека стена. али да ли је то исто са цветом, са перјем и песмом птица2

Не може се говорити о осећањима сличним нашима у односима инсекта према цвету који он оплођава. Цвет га стално привлачи, и облик, боје, његов мирис нису страни томе феномену: шта више, они су се могли појавити, природним одабирањем, управо у вези са том привлачношћу којом делују на инсект. Према томе, уживањима која нам пружа цвеће, додајмо неодређену могућност да се дивимо одређеној стварности, то јест ономе што на своме почетку има привлачност и задовољство.

Допуштено је ићи даље у овим разматрањима кад је у питању естетски елемент животиња на вишем ступњу развића, птица на пример. Допуштено је, чини нам се, да порекло украшавања њиховог перја, њихове песме и њихове игре доведемо у везу са оним што би код животиња био зачетак наших естетских осећања. Нарочито кад се помисли да је животињска естетика у служби сексуалне функције, привлачења полова, сасвим као уметност човека. Дакле, слушајући песму птица или дивећи се разноврсном и складном сјају њиховог перја, рецимо да међу многобројним лепотама које нам пружа посматрање природе, једини живот нуди остварења којима људска осећања нису страна. Рецимо исто и кад осмехујући се гледамо пауна или ћурана како се шепури, кочоперећи се и надимајући се пред привидно равнодушном женком.