Čovek i inventivni život
Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 57
Ако дух не би био чињеница - претпостављајући да ми је било дато да мислим не познавајући себе - ја никад не бих поверовао у могућност његовог постојања, према ономе што нам открива наука о неживој природи. Видећи да се у наукама о природи поступа као да све потиче од каузалног детерминизма не прихватајући у начелу могућност икаквог чиниоца духовног реда, били бисмо доведени до тога да посумњамо у могућност постојања духа, чија нам је читава природа изузев живота — представљена као да је лишена њега.
Будући да се силе духа не налазе на делу у свемиру, бар не узимајући учешћа у његовој еволуцији почев од једног првобитног стања које можемо помаћи у бесконачност, морамо се утолико више чудити што дух постоји, што је он чињеница, и нарочито што поседује изванредну моћ деловања на физички свет, на материју, као што о томе сведочи наша цивилизација, наша техника.
Биолошка чињеница духа је од највећег значаја за философију природе. Неоспорно постојање духа у живом бићу - човеку - јесте доказ да све у природи не зависи нужно од обичне механике, и да мидух а рпог не можемо одасвуд искључити.
Живи свет, да би био схваћен у својем постојању и својој еволуцији, захтева једно руководно начело инвенције. Захева ли он нешто непознато, чија би могућност постојања могла бити доведена у сумњу Не, он захтева позитивне, неспорне чињенице. Такво једно начело постоји у природи и оно управља целом материјалном цивилизацијом човека. И то начело које се намеће нашем биолошком умовању налази се управо тамо где нам се његово присуство чини нужним: налазимо га у животу, и, срећне ли околности, у нашем сопственом животу, што нам допушта да га проучавамо "изнутра". Кључ тајне није могао боље бити стављен нама на дохват.
Ако не бисмо имали сазнање о нашем духу путем интроспекције, сам карактер живота и живога света остао би нам заувек недокучив. Исто тако, за онога коме би људска осећања била непозната, у материнској љубави, на пример, у сузама и јецајима мајке над њеним мртвим дететом, налазили би се само жлездани феномени и поремећаји инервације дијафрагме, дубока психичка појава бола и несреће за њега
би остала недокучива.