Čovek i inventivni život
58 : __Божидар П.М. Ћурчић
Једини је живот тај који може сам себе да разуме.
Ако би се духовни чинилац који се намеће у проблему постојања живога света, будући при свем том чињеница, налазио на неком другом месту а не у живоме бићу, онда би се поставило следеће питање; како је стекао власт над материјалним од којег је био удаљен Али то питање се не поставља, пошто је дух удружен са животом, и једино с њим. Налазимо сједињене занатлију и његово дело.
Друга значајна ствар на којој се не би могло довољно инсистирати. Ако би дух био само једна чињеница свести, једна субјективна чињеница, осећање којем би се шире узевши приписала извесна материјална моћ у настајању живога света, та хипотеза би имала метафизичко обележје и недостајао би јој темељ на којем ми заснивамо наше расуђивање, наиме да се дух открива нарочито својим производним обележјем, влашћу коју има над физичким светом, над материјом и енергијом. Са тог гледишта људски дух се може поредити с најмоћнијим космичким силама. Он се мора додати узроцима којима геологија приписује промене лица Земље. Ниједан чинилац нје имао толико утицаја (често штетног, авај!) на флору и фауну колико чинилац људске интелигенције и воље. Нема сумње да ће данашње геолошко доба бити обележено променама које је на површини Земље извршила интелигентна активност људскога духа и “фосилни" остаци његових уметности и његове радиности.
Ако је исто тако очигледно, као што ми тежимо да утврдимо, да у настајању живога свега постоји један природан чинилац инвенције, како је дошло до тога да се не показује више ревности да се тај природни чинилац призна Разлог је што смо доведени у искушење обманом једног чисто механистичког објашњења порекла живога света. Стално се и упорно остаје - много мање, истина, него пре пола века при тим механистичким тежњама, због њиховог успеха у тумачењу осталог универзума. Али то што се чињеница људског духа погрешно хтела проширити на целу природу није разлог да је треба а рпог: осудити на немоћ у живоме свету у којем она неоспорно постоји.
Кад кажемо да је чињеница духа од непроцењиве вредности за упознавање саме основе порекла биолошког феномена, пошто би нам