Čovek i inventivni život

62 · Божидар П. М. Ћурчић

интелигенције човека. Ми ћемо додати ако би човек имао руке извесних мајмуна, он не би због те чињенице био мање интелигентан, сем што би, извесно, свирао на клавиру четвороручно.

Гледајући та човеколика створења која имају толико људског у њиховим карактерним обележјима и њиховом понашању, нама је непријатно кад сретнемо њихов поглед, као кад се налазимо у присуству људи унижених губитком разума.

Оно што чини да се човек бескрајно разликује од животиње, јесте управо то што је успео да и поред своје сродности и животињског порекла чини оно што животиња не може чинити, и што је себи поставио (или су бар извесни људи себи поставили) циљеве супротне животињској природи.

Два брата од којих је један генијалан човек а други малоумник чега имају заједничког осим њихових родитеља2 Каквог значаја има стављати једног поред другог, ако не зато да би се показала запрепашћујућа разлика коју њихово сродство само истиче.

Људска интелигенција је без сумње сродна животињској интелигенцији. Постоји само разлика у степену извеђу те две интелигенције; али разлика веома велика. То се нарочито види кад се као мерило поређења узме радиност, која је један опипљив облик интелигенције.

Ми то понављамо, ми не мислимо да је интелигенција човека начињена од неке посебне суштине, да има различито порекло од животињске интелигенције. Разлика је квалитативна, без сумње, али у основи она потиче од једне квантитативне разлике. А ова је толико велика да имамо утисак да прелазак од животињске интелигенције ка људској интелигенцији није произишао само еволуцијом од прве, него нарочитим придоласком нечега што је било већ припремљено, притајено тако рећи. Људска интелигенција је морала имати могућност да се обилно напаја на самом извору који је за животињу био веома штедљив. Тај извор, ми га познајемо: он се налази у живом бићу, то је моћ биолошке инвенције, која има у својем поседу остварење живога света, богатог искуством и тражењима у његовом делу биолошких остварења. Рекло би се да је то тај чинилац инвенције живога света који се, у датом тренутку, прелио ван свога вековног градилишта у облику интелигенције људскога мозга, отварајући себи ново поље деловања које је спољашња средина. И чега има чудног што видимо како овај чинилац у