Čovek i inventivni život

"Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 89

Има у живоме свету многобројних примера симбиоза, удруживања где се види како различите врсте чине узајамне услуге, искоришћавајући једне друге, где се чак виде различите врсте које не могу да живе без узајамних односа. У суштини нема у таквим случајевима ничега више него у паразитизму, то јест личног интереса. Они се у томе разликују једино подударношћу интереса двеју страна.

Живи свет, не више него неоргански свет, не показује никакво сагледавање целине, никакву тежњу да управља понашањем својих чланова с обзиром на последице које ће то понашање имати за целину.

Оно што недостаје у целокупности живога света, у односима између живих бића, управо је оно што је основно у организацији јединке, јер читавим функционисањем живог бића управља начело солидарности његових делова и његових функција ради целине. Било која физиолошка функција мења без престанка своју активност тако да одржи функционалну целину. То је у физиологији општа чињеница; она је у физиологији главни предмет проучавања. Већ од ембриогенезе налази се ова тежња да се сачува нормални ток кроз све препреке које јој поставља довитљивост експериментатора таквих као што је Н. бретапп. Један трансплантирани део ембриона жабе даће оно што му припада према новом месту које заузима: парче коже стављено у везу са зачетком ока произвешће оптичко сочиво, кристалин.

Добро знам да је и на саме делове организма примењена теорија борбе за опстанак!. У гладовању водила би се, на пример, борба између разних органа, пошто би се једни хранили на рачун других. Нека се означава борбом, ако се хоће, тај однос у којем се налазе органи животиње лишене хране, та борба је увек изванредно целисходна, пошто се све збива тако да продужи живот што је могућно дуже: органи мање неопходни за одржавање живота хране на свој сопствени рачун органе који су неопходни, тако да у тренутку смрти, кад су се мишићи скелета у правом смислу речи истопили, срце и мозак једва да су изгубили

ГА. Гарзећш2: Хиг аИгететет Рћузто!огте де; Нипдеуу. Втацпзсћу/еа, 1915.