Čudan svet : roman

ЧУДАН СВЕТ 98

— Нема форме, јер ће онда Пецкошић другоме отићи, па ће све покварити. Но да се начисто договоримо: упусти ту дешператну ствар, па _ ћеш од моје странке добити двеста форинти, а осим тога парнични трошак. То нек буде последња реч. Е

— Чекај, колега, док се мало предомислим.

Мисли се, покрио је шаком очи, и за кратко сав рачун му начисто дошао.

— Добро, колега, ја уз то пристајем, но само да ми и све моје трошкове утераш, јер знаш какви су паори. Биће ту јаука, ларме, па и грдње, па нисам рад да будем при егзекуцији.

— Све примам на себе; како дође правомоћна пресуда, новци су одмах ту. Дакле стоји ли све то2

— Стоји!

Сад се две колеге рукују. То је печат задате - речи. О, како је скупо то руковање по Гроздића и Пецкошића !

Колеге су свој посао свршили, па се одмах раставе. Они држе време за злато, па нису ради да им ниједан сат без користи не прође; доћиће ред и на, друге.

Берберић није се надао да ће та дешператна ствар по њега тако добро испасти, јер посла готово слабо ће што и бити, а овамо која стотина у џеп !

Берберић добро живи са суцем Зољићем, оде к њему, ствар разјасни и препоручи пре рочишта. Зољић се сасвим слаже са Берберићем. Дође ин рочиште, ту су и странке и фишкали. Судац странке нуди на погодбу. Пецкошић и његов фишкал на то не пристају. Берберић пита Гроздића хоће ли погодбу, али овамо Ђоки нешто намигује. Ђока то разумева канда се не треба мирити, па неће да зна за погодбу, а овамо сирома не зна да је само на то форме ради понуђаван. Записник се зготови, а Пецкошић и Гроздић начине крст, ствар је већ свршена. Фишкали кажу својим странкама да само