Čudan svet : roman

94 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

иду кући, суд ће већ њихову ствар решити. Странке разиђу се обе пуне надежде, а фишкали оду на ручак са мирном савешћу да им рочиште није напразно испало.

Када странке кући дођу, почне свака своју чељад тешити да је рочиште добро испало. Пецкошићу ни бриге није, њему је већ Лисовић саопштио како се са Берберићем договорио, и већ нуждан новац за то приправља. Гроздић теши се с тим, како је пред судом казао да неће са Пецкошићем на никакву нагоду, а суд му није противусловио, из чега закључује, да и сам суд држи да он има право. —

Чује се да ће поп-Ћоса у први понедељак мобом ђубре возити. Има га преко триста кола. Ту се сад парохијани узбунише, сваки је рад попЋосу послужити, јер је, прво, поп-Ћоса паметан човек, код њега ручају суци и финанци, па поред својих пријатеља може и помоћи и шкодити. Пецкошић заказује мобу, иде од куће до куће код парохијана. Пецкошић је с тим дужан поп-Ђоси, јер га је фишкалу Лисовићу он препоручио. МИ Ђока је његов парохијан, и начуо је да поп на Пецкошића страну навлачи, али баш зато рад би и он на мобу, не би ли се како поп-Ћоси умилио. Оде попЋоси, изјави му да би радо ишао на мобу, али коње је већ продао, но понуди се да га прими за оног који ће код куће товарити. Поп-Ћоса треба и такове, прими га, а и онако са Ђоком ће бити при концу мало шале.

Настане понедељак, кад ето око тридесет соница пред кућом и у кући. Већ се товари, ту већ и Ђока помаже. Док су товарили, донде су други фруштукали, мало хлеба, киселих паприка и мало ракије. Велим: мало ракије, јер попЋоса зна како то иде, да не пије сваки колико хоће, јер ће се опити, па онда нема од рада берићета, кратак је дан и овако: но кад се сврши посао, онда — мисли се поп-Ћоса — во веја тјашкаја." Сад треба да се крећу. Велик је снег, пут је заве-