Čudan svet : roman

ЧУДАН СВЕТ 95

јан, ко ће сад пртити2 Сви хвале Пецкошића коње да су најбољи, па га нуде да он прти; он је готов, једно што сви признају да су његови коњи најбољи, друго, што је рад услуге поп-Ћоси чинити, јер се зарекао да догод буде на свету мобе трајало, да ће он и његова деца увек обвезани бити попЋоси и његовој деци на мобу ићи. Тако Пецкошић напред, а други за њим, док се може, возе, а кад пред вече, сви одоше кући, с коњима у шталу, па онда код попе на вечеру.

Поп-Ћоса није био тај човек који је мобаџије ма чим обавио; као на пример кад је код натароша, госпођа натарошка да ујутру само чашу ракије а увече по холбу вина, па крај моби. Код поп-Ћосе приправљена је за мобаџије једна соба, кујна и пецара. Приправљен је тањир за свакога, само сваки мора од куће са собом понети нож и кашику, јер бадава, код толико људи од тридесет кола могло би се што изгубити, или би могла слушкиња једног или другог обедити да су кашике нестале, а поп-Ћоса није рад нити кога да вређа, нити да му кашике нестану. Сад донесе се паприкаш; који седи, који стоји; млађи стоје, старији седе, јер макар да је попЋоса како имућан, опет нема тридесет столица; лакше је стећи тридесет јутара, него ли тридесет столица.

Поп-Ћоса пушећи стоји, или хода около стола, нутка их, кадикад с њима и по чашу вина попије. Ту је и Гроздић; сабили су га у један угао; мало се покуњио. Почну наздрављати поп-Ћоси. Највише наздрављају Јово Канкало и Вујо Пачариз. То су већ старији људи, нити су они сами возили, већ њихови синови, но и они су добро примљени гости. Имаде ту после и млађих, који нису возили, но који су вечеру намирисали. Кад се ракија пече и на мобанску вечеру радо иду и они који нису помагали, иду као муве на мед, па кад се са осталима измешају, таково лице начине,