Čudan svet : roman

96 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

као да су они највише радили; па ко ће их међу тридесет људи распознати!

— Да Бог поживи нашег господина парока, на многаја љета, живио! — наздрави Канкало.

— Нит је имало село, нити ће имати село таковог попа, као поп-Ћосу, живио! — дода Пачариз. Сад се заори „многаја љета", чаше се куцају.

То многаја љета треба само чути, па ти три дана неће из главе изићи. Половица њих пева првим — тенор-гласом, остали су алт и дискант, баса нема, јер ово последње била би капитулација, сваки хоће један другог гласом да надвиси, ту се сваки по својој вољи напиње. Канкало не пева из грла, већ му глас из стомака тако продире, да би се пред њим јерихонске зидине срушиле; поред таквог пјенија сви би се ђаволи растопили као восак пред огњем.

Малочас, донесу погаче, а за погачом се добро пије, а поп-Ћоса вина не жали. Покрај залогаја у Гроздића забадају.

— Како, Ђоко, колико си хиљада талира и дуката од Цигана добио» — запита га Канкало.

Сви се грохотом смеју.

Ђока је досад једнако снужден био, но кад се сви почеше смејати, смеши се и он, па, искапивши чашу вина, у говор се умеша.

— Видећете сви ви, шта ће бити за кратко време од Ђоке Гроздића, видећете, хоћу ли друге. мобе ја ил други ко пртити; купићу коње што их још нико није имао.

То се односило на Пецкошића, и сви су његове речи схватили. Сад га опет почеше за процес боцкати, но сваком је знао Ђока одговорити, и све их са Берберићем плаши.

— А кад ћемо опет, Ђоко, код дебеле Насте и код „седам Шваба" 2 — запита Кресовић, који је ту.

— Како моја ствар срећно испадне, осам дана ћемо се онде бавити и веселити — одговори задовољно смешећи се Ђока.