Čudan svet : roman

ЧУДАН СВЕТ 81

Циганка размеће.

— Ој, човече, овако чудо јошт нисам никада видела! Ти мора да си се с кошуљицом на свет родио; ал што млоги новац на те гледи, ал што је најлепше, да тек што ти није на длану, тек што ти већ код ушију не звечи! Сто пута сретан човек сретна ти мајка била, је л ти жива мајка — јеси л' се у кошуљи родио»

— Мајка ми није жива, ал кажу, да сам сеу кошуљици родио.

— Зато си тако сретан — ти би већ давно сретан био да си знао срећу тражити; ал ти си имао великог душмана, управо да ти кажем, једна вештица ти на пут стајала, ал сад су јој руке везане. — Знам, то је Стевана Пецкошића стрина, баба Петра Клипара, она ме је већ више пута давила, ал ће се и у њену пету трн забости, како добијем процес.

— Тебе ни тане не 'вата!

Већ сад је Ђоки било доста, сав се збунио од велике среће и радости, па јој каже да се мане, хоће да се мало разбере. Циганка је то једва дочекала. Ђока да се разбере, баци око на младу Циганку. У колико је стара била озбиљна у лицу и разговору, док је карте бацала, у толико је млада несташније на Ђоку поглед бацала и смешила се, а кад доби десетицу, онда јој тек изгледаше усијане очи од радости.

Ђока зове младу да седне до њега, па виче на бирташицу да приправи шта добро за јело, хоће Циганке да части. Но стара баци оштар поглед на младу, а ова устане.

— Сад, брате, хвала ти на свему; ми морамо ићи, буди сретан, и немој на нас сироте заборавити, кад ти се. будне добро водило. Ми нећемо ништа јести, идемо да купујемо — збогом!

ЧУДАН СВЕТ 6