Čudan svet : roman

ЧУДАН СВЕТ 85

Чује се споља вика, неко хукне на врата, то је Циганин Рашко. Таландур као поплашен дукате исћуши из Ђокине руке.

— Зар, Ацо, тако се то ради» Зар си ти то сам украо, а не и ја с тобом заједно Чекај, сад ћу ти показати!

Сад ухвати Рашко Ацу за гушу, и поче га гњавити. Аца виче:

— Недај ме, куме, одбрани ме!

Ђока вуче Рашка на страну, дође и жена, па и она помогне и тако одбране, а Аца купи дукате са земље, и баца у врећу, а сандук повуче на врећу. Рашко грди, псује као бесомучан.

— Знаш, Ацо, да ти једну кажем; ако ти будеш без мене коме за банке мењао, одма' идем на суд, па ћемо и ја и ти пропасти.

— Чекај, девле, сад ћемо ми ту ствар уреди“ ти. Знаш, куме, шта, и овај мој пријатељ је са мном дукате крао, па не смем ништа без њега, издаће ме, па ћеш и ти с нама зло проћи; него иди, брате, ти опет кући, па донеси још две стотинарке за Рашка, па ћеш онда добити осам сто дуката. Је л, Рашко, да је тако

— Јест, ал те две стотинарке, што си добио — чуо сам кроз врата — па мени мораш дати једну.

— Ево, девле, и теби једна, па само да је мир!

Извади и даде Рашку једну банку.

Ђока у великој забуни није се могао одмах разабрати, но малочас охрабри се.

" — Е па добро, сад сте се поделили, па избројте сад.

— Немој куме, сад. Може ко доћи, па ће бити зло, него иди донеси још банке, па ћеш наједаред добити.

— А ви ми дајте донде моје банке натраг.

— Девле, да му дамо натраг банкег

— Шта натраг! Нипошто недам, нека донесе јошт, па ће добити дукате. Мени сад новац треба,